AMINOKISELINE

Dali vam je poznat pojam “Atraktor”. Ako ste sarandzija u to i ne sumnjam sigurno. A i ako niste, sigurno ste imali priliku da cujete tu rec tokom razgovora zaljubljenika u tu vrstu ribolova. Niste sigurni sta to tacno znaci? Ne ocajavajte jer sa sigurnoscu ne mogu bas tvrditi ni mnogi koji o tome pisu. A u stvari nije ni cudno ako se zna da je kao sinonim za ono na koje se u stvari misli (aminokiseline) upotrebljava rec koja ima ops znacaj – ATRAKTOR. Svi dobro znamo sta znaci rec “atraktivna – atraktivan” (privlacna – privlacan) i analogno tome mozemo izvesti zakljucak o cemu se ovde radi.

Tacno je da na vecini flasica sa aminokiselinskim sadrzajem moz se procitati rec “attractor” ali istu mozemo sresti i na flasicama sa prirodnim ekstraktima koji se isto upotrebljvaju kao dodatak saranskim mamcima a bogami poneke firme stavljaju tu rec i na svoje arome. I sta je sad tacno i ko je u pravu. Sta podrazumevamo pod rec atraktor? Arome, minokiseline ili priorodni ekstrakti? U stvari istina je da su svi oni atraktori jer svako privlaci ribu na svoj nacin. A cim je nesto privlacno onda nije pogresno da na njemu stoji rec “attractor” – primamljivac.
I tu cemo stati sa objasnjavajem pojmova i resavanjem problema upotrebe zargona i sinonima u recniku sarandzija jer glavni cilj ovog teksta je sasvim drugaciji. Da budem precizniji – bice rec o aminokiselinama. Zasto se uopste upotrebljavaju aminokiseline u saranskom ribolovu i kako je do toga doslo? Spomenuli smo u ranijim tekstovma da hrana koja se nudi saranu treba biti pravilno izbalansirana u svakom pogledu (vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati, masti i dr.) da bi je on prihvatio na duzi period i svrstao u svoj svakodnevni meni. Medzutim bez obzira koliko ribolovci paze u tom pogledu i pridrzavaju se odredzenih nacela, mamci (boile) koje sarandzije spremaju su uvek malo “nabildani”. Drugim recima sadrze mnogo viSe proteina i ugljenih hidrata nego normalna hrana sa kojom se Saran svakodnevno srece u prirodi pa neretko se javljaju problemi kod riba u toku probave vecih kolicina takve hrane. Prvi korak ka resenju tog problema je bio dodavanje probavnih enzima u mamce kao pomoc pri varenju velikih kolicina hrane. Medzutim nije se na tom ostalo i dalja razmisljanja su se kretala u ovom pravcu.


Prilikom razgradjivanja hranljivih materija u organizmu sarana, belancevine se razgradzuju na aminokiseline. Belancevine sadrzi i saranova prirodna hrana. Delimicno razgradzeni proteini (belancevine) skratili bi vreme probave velikih kolicina hrane. Logika je govorila da tako neSto nije loSe probati. I prodna hrana koju on kozumira svakodnevno sadrzi proteine koje se potom razgradjuju na aminokiseline pa bi on joS i mogao prepoznati to kao prirodno. I? Voila! Aminokiseline su ubrzo postale obavezna “mirodzija” u mamcima svih ozbiljnijioh sarandzija. Industrija hrane za saranski ribolov, radeci na tom polju, ponudila je aminokiselinske dodatke izdvojene i napravljene prema potrebama Sarana. Znaci aminokiseline od kojih su izgradjeni sami proteini (belancevine) deluju tako Sto daju znak Saranu da se radi o hrani. Drugim recima one trebaju dati signal saranovom instiktu koji ce uputiti komandu koja glasi “uzmi to, to je hrana”. Mislim da ovde ne treba naglasavati i da je svima poznato da se saran u toku trazenja hrane 90% oslanja na svoje receptore za miris i okus. Onih 10 posto pripadaju saranovom vidu koji mu nije baS pouzdan prijatelj to jest drugim recima receno - saran bi odavno iscezao da mu je vid bio jedini pomocnik u pronalazenju hrane. Ovde se odma sama po sebi namecu dva pitanja. Prvo: otkud on zna da su njemu potrebne aminokiseline? Saran ne zna dali su njemu potrebne aminokisleine ali zna njegov organizam to jest instikt za prezivljavanje. On je taj koji preko njegovih receptora prima signal i odma izdaje komandu “usisaj to, to je hrana”. I drugo: zasto bi on uzimao aminokiseline ako su oni sastavni deo proteina kojima obiluje hrana koju on nalazi u prirodi? Kao i kod lljudi tako i kod sarana organizam neke aminokiseline proizvodi sam. Ostale saran mora uneti preko hrane. Te aminokiseline zovu se esencijalne. I ovde se desava isto. Preko receptora njegov instikt prepoznaje aminokiseline koje nedostaju u organizmu i odma izdaje vec poznatu komandu. Bez obzira koliko se mi trudili, muckali, kombinovali u toku priprema mamaca, uvek neka od aminokiselina bude u nedostatku. Zato i postoje aminokiselinski dodatci u programima saranske hrane kojima se upotpunjuje slika i ucinak.


Danas savremena industrija Saranske hrane nudi ove dodatke zagrizenim sarandzijama u obliku praha i kao tecnost. Neke od aminokiselina su dosta osetljive na visoke temperature (termolabilne) pa je bolje primeniti taktiku koju smo spomenuli kod aroma. Deo staviti u toku spremanja boila a drugim delom poprskati boile odma posle kuvanja. Mislim da ne treba opet spominjati da i ovde vazi pravilo “kupuj kvaliteno”. Jeftine a “delotvorne” aminokislinske vodice koje u svom programu nude pojedine firme ce samo pokvariti vas mamac i napraviti kontra efekat.
Sasvim drugo pitanje je moze li se i bez njih? Dakako se moze. iskreno receno ribolovni izleti na divljim vodama koji traju par dana mozda i nisu vredni ovog troska. Cena aminokiselinskih dodataka boljih firmi nije bezazlena i samo ce dodatno optovariti vas sarandziski budzet. Medzutim svi ono koji love tokom cele sezone na jednoj ili par voda i zele na duze staze ponuditi saranu jedan veoma prihvatljiv, lako prepoznatljiv i kvalitetan mamac moraju razmisljati i o aminokiselinama kao sastavni deo njihovih mamaca. U ostalom moze se dobro pecati i bez upotrebe aminokiselina kao i bez ostalih mirodzija koji moderni saranolovac upotrebljava, ali je neuporedivo bolji i uspesniji ribolov sa njima. To moramo priznati!

Sergej Bangievski