Beli amur (Ctenopharyngodon idella) potice iz tokova reke Amur (otuda i njegovo ime) i iz velikih reka u Kini i Sibiru a vestackim preseljavanjem stigao je skoro u ceo svet. Iako ga kod nas najcesce srecemo po jezerima i kanalima, on je recna riba. Mresti se na peskovitim terenima u dosta jakoj struji a njegova ikra mora putovati zajedno sa strujom da bi se oplodila. Najvazniji faktori za uspesno njegovo razmnozavanje su temperatura, brzina i protok vode. Nije dosada poznato da se beli amur razmnozio u stajacoj vodi. Raste dosta brzo i naraste velik.
Prosecna tezina mu je negde od 10-15 kilograma a u svom prirodnom stanistu moze narasti i do 40 kila. Hrani se vodenim biljkama i to u velikim kolicinama. Kolicina hrane koju pojede zavisi od temperature vode. Njegov se apetit pravoproporcionalno povecava sa povecanjem temperature vode.
Znaci leti kada i rastu biljke u vodi, beli amur jede mnogo vise. U toplijim periodima godine amur moze dnevno pojesti kolicinu hrane duplo vecu od svoj etezine. Ko mnogo jede i brzo poraste. Beli amur raste skoro tri puta brze od sarana. U istoj vodi pod pretpostavkom da kolicina hrane dostupna saranu i amuru je jednaka ( i normalna) u trecoj godini zivota saran ce teziti oko 1,5 kg a beli amur oko 3,5 kila. Godinu dana kasnije amur u istoj vodi moze teziti i do 7 kilograma, znaci udvostrucice svoju tezinu a saran jedva 2,5. Ova karakteristika amura cini ga atraktivnim i on sve cesce u zadnje vreme postaje meta sopstvenika privatnih voda za sportski ribolov. U “nase” balkanske vode uveden je najvise da bi posluzio kao kosacica trave. U nedostatku biljaka koje on iznimno voli i preferira u svojoj ishrani postaje fleksibilan i pocinje se hraniti svime sto je zeleno i raste u vodi.Odrasli amur jede cak i trsku. Specijalitet na jelovniku Belog amura su: biljke iz porodice Potamogeton, zatim Elodea canadensis, Myriophullum spicatum i dr. Neke su vode zbog nepravilnog poribljavanja dozivele ekoktastrofu to jest desila im se “oligotrofija” ili narodoski receno ostali su bez vodenog rastinja. Ovu amurovu osobinu nikako ne smemo potcenjivati a u prilog tome dacu vam jedan podatak koji ce vas mozda zaprepastiti!
Jato od desetak amura teskih od 5 do 7 kilograma moze posjesti dnevno i do 150 kilograma trave.
Zamislite da moze da se razmnozava u stajacim vodama?!
Zasto tolika kolicina hrane?. Trava je energetski veoma siromasna i da bi zadovoljio svoje dnevne potrebe za energijom mora je jesti u velikim kolicinama.
Svojim impresivnim dimenzijama je u prvo vreme pobudio veliko interesovanje kod ribolovaca kao sportska riba. Ribolovci su brzo naucili njegove “stocne” karakteristike i na udice su se uveliko mogli naci mamci kao grasak, boranija, mladi kukuruz i sl. Za razliku od saran on se dosta tesko lovi u vodama koje izobluju vodenim rastinjem to jest manje je fleksibiliji u ishrani kada je spisak trava podugacak. Mnogo ga je lakse upecati na vodama siromasnim vodenim rastinjem. U nedostaku prirodne hrane, beli amuri jedu isto sto i saran. Od onoga sto sarandzije bace u vodu jede kukuruz, boile pa cak i hleb. Na sarulesiju nekad ih se ne mozete osloboditi kada “legnu” na hranu.
Prava su napast za onog ko se nameracio na krupnog sarana. Od onoga sto sarandzije bace u vodu jede kukuruz, boile pa cak i hleb. Na sarulesiju nekad ih se ne mozete osloboditi kada “legnu” na hranu. Prava su napast za onog ko se nameracio na krupnog sarana.
Za vecinu sarandzija (ne takmicare) on je sportski neinteresantna riba. Karakteristican nacin otomanja u toku drila cini ovu ribu manje atraktivnom za sportski ribolov.
Naime posle uzimanja mamaca on prakticki sam pliva prema obali, ne dajuci skoro nikakav otpor. Kada pridze obali i primeti ribolovca pobesni i daje se u panicni beg. To je momenat kada ribolovac mora biti priseban i spremno ga docekati inace ode i najlon i riba. Posle nekoliko takvih begova obicno se umiri i upliva u meredov. “Uhvati i pusti” sarandzije moraju obratiti posebnu paznju u toku njegovog “boravka” na suvom jer se amur strasno pracaka i izvodi “besne glsite” pa lako dolazi do povrede peraja i krljusti. Duze cuvanje belog amura je isto tako rizik zbog karakteristicnog prevtanja u saku i mogucnost umotavanja i gusenja ribe. Dve flase do pola napunjene vodom koje cete staviti bocno pored amura sa obe strane u saku, mogu vam pomoci da na duze vreme sacuvate ribu bez bojaznosti da ce se umrsiti u saki porediti ili ne daj boze uginutu.
Sto se ugriza amura tice treba znati da se on u 90 % slucajeva manifestuje nekolicinom neuverljivih trzaja. Kada se hrani, svojom izuzetno jakom vilicom otkida biljke sa dna. Isto je i sa nasim mamcem na udici. Proguta ga i jednostavno vuce napred-nazad. Treba jos i reci da kada pricamo o amuru obicno svi mislimo o belom amuru a mozda i ne znamo da postoji i crni amur. On je dosta manji od svog rodzaka i hrani se faunom dna kao i saran. Nisam do sada cuo niti video da je neko ulovio crnog amura na ovim nasim bivsim Yu prostorima. Najverovatnije da ga uopste nema. Ipak na kraju mozemo izvuci zakljucak da je amur dosta intersantan za sportski ribolov. Nije dovoljno borben ali njegova tezina, velicina i lepota tela su njegovi jaki aduti. A faktor iznenadzenja je uvek prisutan. Taman pomislite da vam je u saku on skoci iz meredova i pobegne.
I Love Carp Dobrodosli
