Dolazak kao i svaki drugi - sarandzijski. Ono "malo" opreme sto smo poneli trebalo je preneti na supronu obalu...Ako indijancim imaju svog Hijavatu imamo i mi svog, Bobu! Odma posle dolaska sledilo je upoznavanje sa clanovima ilovecarp tima. Boba je jedan od njih. Jos nema komplet svu potrebnu opremu ali je u fazi nabavke iste. Toliko se zagrijao sa saranski ribolov sto ako smo zeleli da izvadimo ribu morali smo da se utrkujemo sa njim do nasih stapova u momentu rana. Pretpostavite ko je pobedzivao. Boba ima 60-tak kila a ja i Miso hmmmmm.. Cira je isto clan ilovecarp tima. On je odgovoran za ovakav izgled nasih majica. Dizajner po zanimanju - hobi ribolov. Jezero poznato kao "ukleta voda" koja skoro i ne daje ribu. Mozda par komada sarana godisnje - nista vise. Ilovecarp team je uspeo da pobije tu teoriju. Za 50-tak sati ribolova sa 6 stapa ulovljeno je oko 35 komada sarana... Primerci ulovljenih riba nisu bili bas kapitalci ali su zato bili (preko)brojni... Golaci su bili prelepi a ni majice koje je dizajnirao nas Cira nisu ostale nezapazene... Sa ulovljenom ribom se postupalo po P.S-u. Meredov, dusek, sak pa opet dusek...... I buc - nazad u jezero.... Svi clanovi tima su mali priliku da vrate po kojeg sarana. Neki od njih su po prvi put osetili draz darivanja zivota. Mislim da su se inficirali i to trajno. Videcemo.... Posle uspesnog pecanja sledi fotka za rastanak... Misini drugari su dosli da "pomognu" u spremanju opreme. Doneli su i po nesto da prezalogajimo u slucaju da smo izgladneli. Nisu doneli nesto puno. Desetak kila mesa i po frizider piva od svake marke. JELEN, LASKO, HAINEKEN, AMSTEL........ PRETPOSTAVLJATE GDE JE TO ZAVRSILO I KAKO!