Za MACONKA BOILI kup saznao sam od mog prijatelja Kokana Cuke koji je prosle godine slucajno ucestvovao na istoimenom takmicenju. Oni su prosle godine upecavsi vise od 350 kg ribe, ispali treci u kokurenciji 9 timova. Po njegovom kazivanju jezero je veoma lepo i jako bogato ribom. Vecina sarana je do 3 kg ali ima i ohoho onih iznad 10 kg. Njihove jedine primedbe odnosile su se na organizaciju takmicenja. "Opsluzivanje timova hranom i vodom, rad sudija i neregularnosti u toku merenja ribe su greske koje im se ne mogu oprostiti" rekao je Kokan. Naime sumnjao da su im prosle godine madazari podvalili i dodali koji kilogram njihovim timovima pa su oni umesto prvi kao sto su po njihovim kazivanjima trebali biti, bili treci na kraju za kilo ili dve. Ipak kao treceplasirani su ove godine imali besplatno ucesce pa su resili da opet dodzu i bar se napecaju ribe. No dobro. Kao i uvek onaj koji gubi ima pravo da se ljuti i da kritikuje pa nisam uzeo to bas kao "zdravo za gotovo".
Kada sam od Zorana Melega suorganizatora takmicenja dobio mapu jezera i pravila takmicenja, bio sam skoro siguran da nece biti nikakvih malverzacija.

Bice nekoliko makedonskih ekipa, par srpskih, jedan tim iz Hrvatske, pa onda nasi iz Svajcarske i Austrije. Porazgovarali smo sa nasim sponzorom oko ucesca i uzeli u obzir sve sto nam je receno. Dosli smo do zakljucka da veliki broj stranih ekipa umanjuje sanse za bilo kakve malverzacije domacinima i da mozda stvarno vredi ucestvovati. Vodzeni pravilima (peca se samo na boile) poceli smo pripreme za takmicenje. Napravili smo oko 25 kila boila u dve arome od dva razlicita miksa. Proverili smo pribor, spremili taktiku prema svim podatcima koje smo imali o jezeru i 3-ceg maja popodne krenuli za Suboticu. Iz Makedonije smo krenuli ja, Oliver i Nikola (trener i sponzor ekipe) - jedan tim, Kokan Cuka i Bogoljub Jancevski - drugi tim i Svetislav Djuric i Marjan kome ne znam prezime - kao treci tim. Putovali smo skoro celu noc i rano ujutru sledeceg dana stigli smo u Palic kod Bogoljuba na malom imanju. Mali odmor od predzenog puta, kafica, razgovor i pravac ungarski konzulat po vize. Par sati nam je bilo potrebno da sredimo i tu stvar i olaksamo dzepove za po 69 eura po coveku, koliko kosta viza za nas u Subotici.
Negde oko podne presli smo granicu i u koloni zajedno sa timovima iz Srbije (oni su kao znali put do jezera) uputuli se prema Maconki. Zoran Meleg i Ivica Kiralji su vodili kolonu. Nedugo posle ulaska u Madzarsku, stali smo kod jednog marketa i dali se u kupovinu. Nismo nista poneli iz Makedonije pa smo u korpe trpali sve sto nam padne pod ruke. Dok smo kupovali namirnice palo mi je u oci da clanovi ostalih timova kupuju samo hleb i jaja. Meleg je isao ispred mene i nosio oko 50 jaja a samo 2 hleba?! Razmisljam !! Njih dvojica 50 jaja za 4 dana. Rucak obezbedzen. Hmmm... Sta ce im tolka jaja jedino ako ne planiraju da prave pastu koja je po pravilima ovok kupa zabranjenja?! Maconka boili kup....?! Hmmm, mozda?!
Nastavili smo putovanje nocu polako u koloni a nasi vodici su ocigledno "znali" svoj posao. Trebalo nam je dobrih dva sata dok smo nasli skretanje za Maconku u jednom malom gradicu. Pogresili smo i zalutali bar jedno 5 puta.
Nocu (pardon ujutru) oko 3 sata kako tako stizemo na jezero. Pogled na predivnu prirodu tera te da odma zaboravis na sve sto ti se izdesavalo usput. Pun je mesec i jezero se lepo vidi. Divota. Oliver i Nikola odma su poceli da hrce a ja sam sa Kokanom i Bogoljubom otisao da obidzem jezero. Razgledali smo pozicije i pricali gde je sta i koja je pozicija bolja. Pokazali su mi mesto gde su pecali prosle godine i gde bi hteli da pecaju ove. Pozicija C1 ili na mapi broj 17 je bila njihova velika zelja. "Pecas sam na poluostrovu i imas mesta pred sobom kolko oces. U startu si 50 metara ispred ostalih a dostizna ti je i sredina jezera. Divota." Nazvali su je pol pozicijom, onako u sali.
Pocinje kisa i svi brzo bezimo u auta. Od objekta na jezeru (sem jednog bungalova koji jedva moze primiti 15-tak ljudi) nema apsolutno nista. Cak i kada bi hteo da platis za krevet ili tus - ne bi dobio.

Kisa pada, vreme pocetka ceremonije se blizi a mi se jos krijemo u auta. Kisa je na srecu pre samog pocetka izvlacenja pozicija prestala i svi smo se okupili oko organizatora. Suorganiztaor i Melegov pomocnik Joska, (ili obrnuto ne znam) prevodio je sa madzarskog na srpski. Posle pozdravne reci procitana su pravila koja su glasila otprilike ovako: Peca se na boile. Moze se prihranjivati i semenkama ali samo do 8 uvece. U periodu od 8 uvece do 5 ujutru nije dozvoljeno prihranjivanje nikakvim prirucnim sredsvima (pracka, kobra, raketa) sem jedino pva koncem ili kesicama. Ujutru od 8 do 9 dozvoljeno je uci u vodu i hraniti camcem. Praskasta hrana nije dozvoljena u bilo kom obliku kao i pelete u rastopljernom stanju to jest pomesane sa mokrom hranom. Mogu se bacati ali samo suvi ili u PVA kesi.

Ekipe prvo izvlace redosled izvlacenja pozicija. Za nasu ekipu izvlacim ja i trefnem broj 18. Kao 18 po redu izvukao sam poziciju C4 (na mapi broj 21) a druga makedonska ekipa poziciju A2 (na mapi br 2). Kokan Cuka je izvlacio za treci makedonski tim i pogodite sta je izvukao. Pol poziciju - C1 (broj 17 na mapi). Nisu krili svoju radost i odusvljenje i nakon samo minut ili dva su vec bili u dzipu na putu ka svojoj toliko prizeljkivanoj poziciji. Mi nismo bili bas zadovoljni zdrebom jel kao sto su nam rekli nase kolege, proslogodisnji ucesnici, kod brane je najveca dubina i do 5 metara. Vreme nije toplo kao za ovo doba godine i mesta sa dubokom vodom nisu bas Hot Spot.
Dolazimo na poziciju i pocinjemo da raspakujemo opremu. Nije bilo receno kada tacno pocinje takmicenje (trebalo je u 11) pa smo resili da prvo pripremimo stapove na gotovs a posle sve ostalo. Oko 10 usledio je prvi znak. Pretpostavljacu da je to znak za pocetak hranjena poceo sam da montiram raketu na Spod Rod.
Ono sto je usledilo u najmanju ruku licilo je na scenu iz filma "Poslednji Mohikanac". Ko je gledao film sigurno se seca kako su veslali ljudi u kanuima bezeci pred naletom razjarenih Hurona? Ista slika samo sto su umesto kanua bili veliki camci a u camcima sarandzije. Prosto su se utrkivali ko ce prvi da udze, namesti markere i nahrani mesto. Jedan camac je bio na usluzi dveju pozicija tako da smo morali sa nasim komsijama madzarima na "Two Hands" jeziku da se razumemo ko ce prvi da udze u vodu. Iskreno mi nismo ni planirali da ulazimo a nismo ni mislili da ce to biti bas ovako. Hteli smo hraniti raketom i kobrom ali posle ovoga odustali smo od plana. Gledamo sta rade madzarski timovi i nemozemo verovati svojim ocima. Postavljaju markere odma (sigurno poznaju jezero) i kod svakog markera 3 kofe hrane. Kada kazem kofe mislim na one velike od po 20 litara. Ulazimo i mi camcem ali vise gledamo sta oni rade nego sto radimo svoj posao. Bacali su sve sto im se nadze pod ruku. Sta je zabranjeno? Praskasta hrana? Pa ne znam dali je bilo tima oko mene koji nije bacio bar po kofu na pocetku takmicenja. I nisu ni pokusavali da se kriju. Bacali su grudve velike ko pesnica po 5 metra u vis. Maconka boili kup...?!
Merenjem smo utvrdili da dubina na nasem mestu uopste nije 5 metara kako su nam rekli vec varira od 2 do 2,5 metara, sto je bilo sasvim OK. Konfiguracija dna je podsecala na aerodromsku pistu. Poluglinasto ravno dno, bez ikakvih prepreka i naglih promena koje bi mogle biti interesantne za pecanje. Odlucili smo se za taktiku "blizu-daleko", to jest da dva stapa plasiramo na nekih 100-njak metara kod markera a ostala dva puno blize negde na pola. Razlicita taktika hranjenja i prezentacija mamaca se podrazumevala.
Kroz dva sata posle bacenih stotinjak kofa hrane, takmicari su se povukli u svoje bokseve i takmicenje je pocelo iako nismo dobili znak kao onaj za pocetak hranjenja. Nema veze kako-tako pocelo je nekako.

Sat i po nakon sto su sitemi osetili vlaznost vode, zapevao je MMX na stapu na koji sam imao "snow man" prezentaciju, plasiranu negde na 100 metara. Podigao sam stap i poceo zamarati ribu. Par minuta je bilo dovoljno da se lepi golac od oko 7 kila nadze na mokrom duseku. Ulovili smo prvu ribu na takmicenju. Super!
Usledili su ulovi i na jos par drugih popzicija. Kod nasih komsija koji su patosirali svoje spotove hranom - ni bip.
Ubrzo posle prvog udarca usledio je jos jedan. Opet na isti stap samo ovoga puta je riba bila ohoho veca. Pocela je konstatno izvlaciti moju 30-ticu sa spulne. Posle nedugog bega, umirila se i poceo sam sa privlacenjem. Pola metra ispred velikog meredova, saran se naglo okrenu, olovo izlete iz sigurnosne kopce i samo sekund posle toga veza se olabavila. Ode! Imao je vise od 12 kila.
Nije bilo mesta razocaranju. Idemo dalje. Sati prolaze a riba ne radi. Zabacili smo sve stapove u liniju sa markerima koje je organizator postavio na 100 metara od obale. Na ona dva bliza - mrtva priroda. Do mraka nismo imali vise udarce. Komsije desno su dobili par riba pre sumraka i toje bilo sve sto se kod nas i oko nas desavalo do ponoci. Na nasoj strani zavladala je mrtva tisina. Riba ne radi a takmicari umorni od puta, polako odlaze na spavanje. Ja sam ostao i dezurao gledajuci u glatku povrsinu vode u nadi da cu da vidim gde se nocu izbacuje riba. Nikakva aktivnost. Ni daska vetra, nista. Razmisljam! Danju je riba radila daleko sto me i nije cudilo ako se uzme u obzir rsum koji su napravili takmicari posle signala za hranjene. Sada kada je sve mirno nikom ne radi riba. Mozda se povukla blizu obale. Ko zna. Drugo objasnjenje nemam. Cekam jos sat-dva kako bi se uverio u moja razmisljanja i onda pocinjem sa novom taktikom. Budim Olivera i razgovaramo o onome sto sam razmisljao. Normalno probacemo!
PVA kese u koje smo stavili malo peleta i po par seckanih boila, vec su visile na stapovima. Zabacili smo ih u cik-cak na daljini od 20 do 30 metara. Seli smo u stolice i cekali rezultat. Tisina se nastavlja. Ja i Oli za svaki slucaj punimo i vezujemo nove kese. Vec imamo spremnih 10-tak kesa a udarca jos nema. Tiho razgovaramo i krojimo plan kako cemo dalje ako ovo ne upali. Razgovor nam prekida kratak bip CS-a. "Sada usisava pelete" kaze onako u sali Oli. Nije ni rec zavrsio a na drugom stapu zapeva signaliztaor. Dobro je!
Te noci smo izvadili 7 riba i do ujutru smo bili medju najboljima. Sa izlaskom sunca poceo je na zalost da duva vetar koji je nabijao u branu tako da su samo nakon pola sata pozicije na samoj brani pocele dobro loviti. Vadili su ribu za ribom.

Toga dana smo imali samo nekoliko riba tako da posle otpecanih 30 sati, pozicije c8 i C7 su pobegle za po 30 kila.
Nismo se razocarali iako nismo bili "spremni" kao ostali. Znali smo da oni koji pecaju na pastu i bacaju praskastu hranu, imaju odredzenu prednost ali mi smo se uzdali u svoje iskustvo, u cinjenicu da takmicnje traje 100 sati i da su moguce greske pod uticajem umora, neiskustva i sl.
Za noc koja je dolazila imali smo spremnih 30-tak PVA kesa i ne znam ni sam koliko boila na pva koncu. Odradili smo je postenski. Napecali se i umorili ko konji. Ja sam triput zadremao u sedecem polozaju vezujuci kese. U 5 ujutru su sudije (na njihovo zaprepascenje) morali uknjiziti 22 ribe ukupne tezine 63 kg. Posle drugog dana pecanja umesali smo se u konkurenciju za prva 3 mesta.
I tada je sve pocelo. Do tada smo sa sudijama bili ko drugari iako se nismo mogli nikako sporazumeti na nijednom jeziku. (Zatrazili smo dve flase vode jednom od sudija na 3 svetska jezika a on nam doneo dva hleba) Madzarski ne znamo! Od tog trenutka po do kraja takmicenja i danju i nocu iza naseg satora su stajali dvojica madzarskih sudija i pratili sve sto radimo. Mirisali nam boile. Gledali u bocice i kutijice sa umakaljkama. Svaku ulovljenu ribu merkali i odma javljali toki vokijem procenjenu kilazu. Nocu nisu uspevali bas dobro videti zbog brzine kojom smo pakovali ribe u sak pa su dolazili do nas i stalno pitali "big fish or smoll ?". Sve vise i vise su nam isli na zivce tim svojim ponasanjem ali smo morali istrpeti i to.
Sto se ribe tice i dalje se sve odvijalo onako kako je i pocelo. Preko dana su pozicije kod brane malo vise lovile od nas ali smo mi nocu pravili rsum. Svake noci smo lovili vise od 50 kila ribe dok su oni mnogo slabije prolazili. Na poziciji C8 se nocu spavalo ko nigde. Tokom noci su ustajali najvise po dva tri puta ali ujutru na merenju su opet imali i po 30 kila. Jebi ga nekom riba sam aulazi u sakove.
Na poziciji C7 je Joska bio mnogo vise angazovan nocu ali ipak ni pola od nas. U nedelju 6 sati pre zavrsetka takmicenja bili smo treci ispred Ekipe SBS Bait koja je nakupila 254,75 kg. Mi smo imali 268,5 kg a Joska 292 kg. Vodila je pozicija C8 sa 297 kg. Saznali smo od sudija i njihovh komsija da je SBS tim tokom noci imaoi samo 3 sarana i da je od jutros kod njih skroz stala riba. Nije nam bilo cudno jer je cele noci duvao vetar sa njihove strane prema nama. Izvadio je svu ribu iz trske u kojoj su oni pecali. Super za nas! Drugo mesto nam bezi za nekih 15-tak kila a trece za 30 sto i nije nedostizno pogotovo preko dana - kada se sve vidi. Posto su danju pozicije kod brane uz povoljni vetar proslih dana malo bolje lovile, resili smo da promenimo taktiku i odemo na rizik. Naime zamisao nam je bila da napravimo tepih od peleta i sitno seckanih boila na povrsini od nekih 100 kvadrata i tako pokusamo da danju privucemo vise riba. Resili smo. Ili cemo sustici ekipe ispred nas ili nista.
Tako smo i ucinili. U vremenu predvidzenom za hranjene napravili smo zamisljeno, namontirali kao i svakog jutra nove predveze, naoruzali ih boilama i zabacili.
Vreme prolazi a skoro nigde nista. Kod svih 4 timova koja su u konkurenciji riba ni da pipne. Nas trener Nikola dvogledom non-stop prati Melegov tim koji je nasuprot nas i obavestava nas da je i tamo mirno. Ostale dve pozicije lako pratimo jer su na manje od 100 metra udaljene od nase. Prolazi vec drugi sat posle hranjena, non-stop prebacujemo i trazimo ribu ali nigde nista. Nervoza je prisutna kod svih. Serija od nekoliko riba moze resiti takmicenje. Bar smo tako mislili.
I posle dva sata olaksanje. Dobijamo prvi udarac toga dana i vadimo sarana od 2 kila. Ubrzo zatim jos jedan i jos jedan. Imamo vec 3 ribe ukupne tezine vece od 8 kila. Kod Melega nista i desno od nas kod konkurencije - stama. Joska na poziciji c7 vise gleda sta mi radimo nego sto peca. Prati svaki dril, svaki nas pokret. Melegu bezimo sada vec za vise od 12 kila. Na poziciji C8 koji su vodili vade ribu. Ubrzo jos jednu. Gledamo opet jutarnju listu i svi se slazamo da cemo njih veoma tesko stici. Ako upecaju jos koju ribu, gotovo je pobedili su. Kod Joske ni dodir isto i kod Melega. Kod nas opet krece riba ali sada muski. U dva sata vadimo 10 riba i vec smo sigurni da smo najmanje treci. Joska je imao samo par riba i vise ni pip. Nesto bolje radi riba kod vodecih ali nas onine zanimaju. Njima se po jutarnjim merenjima videlo da im je prvo mesto zagarantovano.
I nasa zdravorazumska razmisljnja su isla u tom prvacu. Znamo da nam nece dati da pobedimo sem ako ne pobegnemo 100 kila do kraja sto je neostvarljivo, ali mozemo biti bar drugi. O Melegu i trecem mestu vise i ne razmisljamo. Dobio je 4 ribe i to ne vece od 2 kila u zadnjih dva sata ali imajuci u obzir nasu prednost i koliko smo mi ulovili sada bili smo siguirno 3. Ganjali smo sada 2 mesto. Bar smo tako mislili. Sudije stoje iza nas i cak mi se cinilo a da nisu disali. Pratili su svaki nas pokret i posle svake ulovljene ribe izvestavali su preko Moltorole. 2 sati i 55 minuta. Jos 5 minuta do hranjena. Po nasim preracunima treba nam jos jedna riba oko 4 do 5 kila da budemo sigurno drugi. Joska koji je bio drugi nije imao ni jednu ribe vise. Montiram boilu, zauzimam karakteristican polozaj, zamisljam gde treba montaza da padne u vodi, pomolio sam se bogu i zabacio. Mislim da sam pogodio tacno u zamisljenu tacku. Kacim svinger za najlon, ukljucujem signalizator i baitruner, udaljavam se dva koraka i sedam na zemlju. Nisam posteno ni seo a vec pisti. Isti stap. U pokusaju da brzo ustanem okliznu mi se ruka i pao sam na zemlju. Istog momenta silueta coveka prelete pored mene i sledece sto sam video je savijen stap u Oliverovim rukama. "Tu je i to dobar" kaze Oli . Dva minuta pre kraja takmicenja saran 5,35 kg je bio u meredovu. Drugi smo! Veselju nije bilo kraja. Joska je vec odavno stajao na 20 metara od nas, nije uospte ni pecao zadnjih par sati.
Dolaze sudije na zadnje merenje. Obavestavaju nas da je Meleg cuvao ribu od 7 kila kao da se snima za televiziju. Ali i mi konja za trku imamo 3 ribe ukupne tezine vece od 10 kila su plivale u saku. Nismo ih prijavili na jutarnjem merenju. Znali smo da ce biti ovakvih situacija na kraju.
Skupljamo opremu na brzinu. Bacamo stvari u kombi onako bez reda. Kisa koja pocinje padati jos vise ubrzava nase pakovanje. Kroz sat vremena vec smo ispred bungalova da cujemo konacne rezultate. Jos nismo ni izalsi iz kombija a po izrazu lica nasih zemljaka videli smo da nesto nije u redu. Bilo je pitanje dali smo drugi ili treci za manje nije niko ni razmisljao ali na zalost nije tako ispalo. Iako je nasa lista pokazivala 299,5 kg upisalu su nam sveha 292,5 kg stoje bilo dovoljno za 4 mesto. . Badava je bilo sto smo se bunili kod sudija. Dizali ramena kao ne znaju o cemu pricamo, a Jedine sudije koje su znali srpski nismo mogli da nadjemo ni sonarom. Zorana smo na kraju pronasli ali on se pravio nevin ko beba i rekao nam da on nema nikakve veze sa tim. Sta ces!
Na kraju pobednici su bili Madzari na poziciji C8 sa 315 kg, drugi je bio suorganizator Joska sa 304,9 kg a treci SBS Carp Team Na celu sa Zoranom Melegom idejnim tvorcem i suorganizatorom takmicenja sa 294,45 kg. Nikako nam nije bilo jasno kako su Zoranove 4 male ribe i saran od 7 kila koji je krio u saku bile teze od nasih 14 riba i 3 velikih kojesmo krili u saku. Mi smo za 6 sati upecali tacno 31 kg a meleg sa 4 male ribe i jednog veceg koga je krio u saku imao vise od nas. Nije nam jasno kako su dva jadna Joskina sarancivca tezila ukupno 12 kila. Nije nam bilo jasno kako mesto koje 4 dana daje ribu prosecne velicine 2,16 kg odjednom seriski pocinje davati ribe vece od 6 kila koje ne lice ni za dva.
Nije nam bilo jasno puno toga ali nismo nista mogli uciniti. Na jedvite jade i tako reci na silu smo izasli da primimo nagrade za 4 mesto. Ajde samo da ne pukne bruka i sramota i da se ne site ljudi. Besni ko risovi usli smo u kmbi i pojurili. Osecali smo se ko magarci. Prevareni i glupi. Presli smo toliki put, odradili 100 sati cisto postenski i ko niko na takmicenju i opet smo bili samo 4-ti. Prevari nikad kraja - na zalost. I da bude prica potpuna i da ne izadze da smo samo mi osteceni, bilo je primedba i sa strane drugh ekipa a bila je mucka i oko najvece ulovljene ribe. Decki iz svajcarske su upecali sarana koga su merili na 2 digitalne vage i nijedna nije pokazala manje od 13,7 kg a ipak je pobedio saran kojeg je ulovila madzarska ekipa i kji je tezio 13,5 kila. Ovaj Svajcarski posle merenja obicnom vagomkojom su radile sudije, smrsao je za dobrih kilu i po. Ipak ostace nam uspomena na prelepo jezero i predivnu prorodu. a ovo ostalo cemo valjda brzo zaboraviti kao dogadzaj ali pamtiti kao skolu za sledeci put.
NA TAKMICENJA GDE ORGANIZATOR UCESTVUJE SA SVOJIM EKIPAMA NE IDEMO VISE NIKADA PA MAKAR BILO I DZABA - sa time smo se svi slozili.