MIKS ZA NAS NOVCANIK Svaka cast gotovim boilima, ali je malo nasih sarandzija koji sebi mogu da priuste sve ono sto preporucuju renomirani proizvodjaci Piše: Sergej Bangievski Od pojave do danas, boili je predmet rasprava koje su prelazile u prave ribolovacke "ratove". Ispocetka su okoreli "kukuruzaši" davali strašan otpor nadolazecoj armiji modernih "boilaša". Bitka nije dugo trajala a rezultat je svima dobro poznat. Kasnije, u nedostatku neistomišljenika, "boilaši" su zapoceli "bratoubilacki" rat. Ljubitelji HNV (visokopro-teinskih boila) otvorili su front braci koja su preferirali niskoproteinske "klikere" bogate ugljenim hidratima. Iako se i do dana današnjeg vode rasprave na tu temu, može se reci da su ovi drugi bili koliko-toliko u pravu. I, dokle se stiglo danas? Dotle da onaj ko ima nameru da se serioznije bavi šaranskim ribolovom i u toj nameri pocne da cita literaturu razlicitih autora, ili visi po sajtovima na internetu, obavezno dolazi do zakljucka da mu ništa nije jasno. Iako je istina da se proizvodnja šaranskih mamaca prava nauka, mišljenja sam da se u ovoj oblasti malo preteralo, a i zalazi se u krajnosti koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Cesto sam imao prilike da sretnem literaturom nabildovane momke koji su znali više o ponašanju ribe nego o sebi. Takva kolicina znanja im je samo smetala. Citajuci clanke svetski poznatih šarandzija zašli su u probleme za koje nikad nece naci rešenje. Svako ima svoju teoriju i skoro svako je dobio razlicite rezultate tokom dugogodišnjih ispitivanja. Veoma je malo onog što je zajednicko za sve, oko cega se svi slažu i što vredi znati. Ima previše preterivanja i izlišnih "saveta" kada je u pitanju spremanje boila. Nema tu ništa strašnog, misticnog i nejasnog. Ako odbacimo nedostatak slobodnog vremena, dilema šta staviti unutra je faktor br. i koji sprecava današnje šarandžije da prave boile. Iznecu svoja iskustva, ne zalazeci u nepotrebne analize koje zbunjuju ribolovce! Uvek se trudim da šarana lovim na što jednostavnije mamce (boile) i u tome sam imao dosta uspeha. Gotove boile ne kupujem iz jednostavnih razloga, što znam da su lepo ofarbane, do daske osušene, da se ne kvare, da su pune konzervansa i boje i raznih oblika. Miksevi za spremanje boila renomiranih svetskih firmi su mnogo bolje rešenje (ako ne i najbolje) za zagriženog šarandžiju. Sastojci koji sadrže proizvod su dugogodišnjih ispitivanja i eksperimentisanja timova ljudi. Medjutim, njihova cena nije bezazlena i, ako ste cest gost na vodi, teško ce vaš budžet podneti toliki teret. Doduše, ne poznajem nikog na našim prostorima ko dosta peca, a uvek koristi samo najbolje ako nije distributer odredzene firme. Cast izuzecima. Kombinacijom jednostavnih komponenti, koje se mogu naci u svim prodavnicama, napravio sam bazu miksa koju najviše upotrebljavam, naravno uz dodatke koji cine boili kompaktnijim i poboljšavaju lovnost. Odnos cene je 1:10, a odnos kvaliteta možda 1:3 i to kod boljih firmi. Pa, sada vidite šta cete! Bolje je napraviti miks koji je jeftin i koga možete sebi priuštiti u velikim kolicinama, tako da nikad ne dodzete u situaciju da štedite. Badava vam i najbolji miks ako ga nemate dovoljno. Imao sam prilike da radim po štandovima kao prodavac hrane za šaranski ribolov i mogu reci da polovina naših šarandzija štedi na boilama. Dva kila miksa nije dovoljno ni za vikend pecanje, a kamoli za višednevni ribolov sa prethodnom pripremom mesta. Jednostavan i jeftin miks omogucava šarandžiji lagodnije pecanje i potpuno sprovodjenje njegovih ideja. Druga prednost je to što sa sigurnošcu znate koje ste komponente ubacili u boili, tako da, u slucaju da nekad (ne daj bože) zakaže, imate šanse da eksperimentišete i pronadzete koji sastojak ili kolicina pravi probleme. Možda najvažnija stvar u svemu je poverenje koje se stvori kod šarandžije posle dužeg uspešnog pecanja na svoje boile. O zadovoljstvu upecane ribe na mamac vlastite izrade - i da ne pricam! Da ne bude da samo trabunjam, bez konkretnih podataka, dacu vam svoj recept za bazu miksa i listu dodataka koju cete kombinovati. 4,0 dela sojinog brašna (masnog) 2,5 dela kukuruznog brašna 1,0 deo palente 1,0 deo pšenicnog griza 1,0 deo krompir pirea 0,5 dela punomasnog mleka u prahu. Ovo je baza koja sačinjava 70% osnovnog miksa. Ostalih 30% valja dopuniti mlevenom konopljom, mlevenim kikirikijem, pticjom hranom (7 vrsti semena + vitamini i minerali), mlevenom hranom za pastrmke, mlevenom suvom hranom za pse (Frolic, Premium, Pedigre pall i sl.), mlevenim peletima. Ovi zadnji su dosta skupi ali obzirom da ne ulaze velikim procentom u miks, ne povecavaju mnogo cenu boila. Kombinacija koju ja najviše volim je osnovni miks 70%, mlevene pelete 15%, mlevena konoplja 10%, pticja hrana (u zrnu) 5%. Primetili ste u receptu da upotrebljavam punomasno sojino brašno i mleko u prahu. To je zato što jedna pravilno izbalansirana boila mora sadržati sve sastojke koje su šaranu potrebne za normalan život. Belancevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali. Isto kao i kod ljudi. Ovakav miks se izvanredno roluje i super podnosi termicku obradu, cak i kada je potrebno malo duže kuvanje. A hemija? Šta se dodaje, koliko i zašto, ostavimo za neki od narednih brojeva. Mnogi ce se zapitati zašto nema recepta za riblji miks, fish mehl boile koje vecina šarandžija koristi? Evo zašto! Riblja brašna su životinjskog porekla, za razliku od kukuruznog, sojinog i pšenicnog. Shodno tome, skloni su bržem kvarenju. Ako niste dovoljno pažljivi pri kupovini (a ne možete uvek jer prodavci lažu), ode mast u propast. Nisam mogao verovati da riblje brašno, kome je prošao rok upotrebe, može tako odbojno delovati na ribe. Još jedna mana ribljeg miksa je to što veoma lako prima miris okoline (dna) u kojoj se nalazi. Na jako muljevitim terenima skoro i da ne odaje postojanje u vodi nakon 30-tak minuta, što je veoma negativna karakteristika. Toliko lako prima miris okoline i mulja da cak i boila koja lebdi iznad dna 10 centimetara (pop aps) smrdi na mulj posle samo sat vremena. Toliko o ribljem miksu! Vratimo se prvom receptu! Boile od ovog miksa sam koristio i lovio njima na skoro svim zahtevnim vodama "divljeg" i komercijalnog tipa, pocev od Makedonije do Sarulestija. Mogu slobodno reci da po nicem ne zaostaje za boilama napravljenim od mikseva renomiranih proizvodzaca! Cak i mnogo bolje lovi od proizvoda nekih (nezasluženo) izvikanih firmi. Baza je uvek ista, a kolicina i odnos dodataka se menja u zavisnosti gde i kada lovim. Prošle godine, na Saruleštiju (i u aprilu i na WCC), lovio sam boilima napravljenim od istog miksa, s tom razlikom što sam za prvenstvo bazni miks sveo na 60%, a preostalih 10% nadopunio sam polapola mlevenim kikirikijem i tigrovim orahom. Ovi zadnji su, za naš džep, dosta skupi, ali kada odete na takmicenje gde je kotizacija maltene kao cena boljeg polovnog auta, onda ne treba mnogo štedeti. Naravno da sam na takmicenju imao i boile od kupovnih mikseva renomiranih firmi, ali nisam imao potrebe da ih koristim. Cak i bazni miks bez dodataka pokazao se kao odlican na jezerima koja nisu mnogo napadnuta od strane modernih "boilaša". To je "otkrio" jedan moj poznanik kome sam izdiktirao recept preko telefona. Kako nije verovao u to što sam mu rekao, ne želeci da uzaludno baca novac, napravio je samo jeftini bazicni miks, umesio ga jajima, dodajući nekoliko kašika meda po kilu miksa i neku aromu breskve koju mu je dao neki prijatelj koji radi u fabrici kolaca. Nisam verovao kada mi je pokazao slike.