Tekst je preuzet iz casopisa R. Magazin br.40 NEPODNOSLJIVA LAKOCA OLOVA Da mi je pre 15-tak godina neko rekao da je citao tekst o olovnim otezanjima koji se koriste u saranolovu - smejao bih se! Sta se tu ima pisati i fiozofirati? Olovo je olovo! Pise: Sergej Bangievski
Svaki zagrizeniji sarandzija zna da je pristup saranskom ribolovu uvek multidisciplinaran. Strogo zapisana pravila koja se ne menjaju i moraju se tvrdoglavo postovati, skoro i da ne postoje. Svaka sitnica, svaka radnja, svaki segment saranskokog ribolova i opreme je uslovno povezan i medzusobno se dopunjavaju. Saranolovac se uvek mora prilagoditi datoj situaciji na vodi i prema svojim iskustvima i znanju odrediti pristup. Obicno se najvise paznje posvecuje prihrani i taktici prihranjivanja (sto i te kako drzi vodu), medzutim neke naizgled bezazlene sitnice znaju i te kako umanjiti uspeh ribolova. Dali ste ikad razmisljali da je mozda neodgovarajuce olovno otezanje krivac za prazne sakove? Izgleda smesno zar ne?!
	PODVODNI ZADATCI OLOVNIH OTEZANJA Na pocetku je neophodno reci da se olova za saranski ribolov po mnogo cemu razlikuju od onih koji se koriste za lov drugih vrsta riba. Razlicitog su oblika, izgleda, velicine, tezine i svaki od njih ima svoju odredzenu namenu i funkciju koja je skoro nezamenljiva. Pravilni odabir olova sigurno ce se odraziti i na krajni rezultat ribolova a izbor uvek moramo napraviti kada dodzemo na vodu i u zavisnosti od situacije. Kada dobro upoznamo mesto pecanja, konfiguraciju dna i odredimo taktiku, odlucujemo se za prikladnu tezinu olova, njegov oblik i nacin montiranja. No za pravilni izbor moramo znati nekoliko osnovnih zadataka olovnih otezanja a to su: postizanje zeljene daljine, zadrzavanje sistema na zeljenom mestu, postizanje odredzene zategnutosti (napetosti) celog sistema i pomoc pri zabadanju udice u saranova usta.
VERZIJE OLOVNIH OTEZANJA Olova za saranolov mozemo podeliti u dve osnovne grupe u zavisnosti od verzije montiranja i to na "in line" olova (kod kojih najlon prolazi kroz njih) i olova sa virblom. Kod prvih uvek najlon prolazi kroz samu sredinu olova u kome je najcesce plasticna cevcica, tako da se montiraju direktno na najlon. Ova vrsta olova nema na sebi ugradzenu virblu ili alkicu pa se spajaju sa predvezom pomocu komada silikinskog buzira ili gumene cevcice koja je umetnuta u olovo a pri montiranja mora zahvatiti i virblu i olovo. Manje se mrse pogotovu u kombinaciji sa nesto krucim silikonskim crevom iznad njih. Ne stvaraju preveliki otpor u vazduhu i dosta daleko lete. Sa obzirom na to da su montirani direktno na najlon stvaraju veci momentalni otpor u momentu podizanja sistema od dna za razliku od drugih verzija olovnih otezanja. U slucaju kidanja sistema olovo izlazi iz gumenog buzira i moze osloboditi ribu teskog tereta. Montiraju se kao polufiksna otezanja a abzirom na danasnji nacin lova sarana samokacenjem, veoma retko kao klizeca.
Olova sa ugradzenom virblom ili alkicom u sebi kace se pored ili ispod sitema. Mogu biti u fiksnom, polufiksnom ili klizecem sistemu. U fiksnom su najcesce montirani na kraju sistema u takozvanoj helicopter montazi. Polufiksna verzija skoro uvek podrazumeva upotrebu safety (sigurnosne) kopce pomocu koje se olovno otezanje kaci sa strane i u slucaju da sistem zapne za prepreku na dnu ili se pokida, olovo veoma lako ispada i oslobadza ribu. U varijanti gde slobodno klizu po najlonu on se provodi direktno kroz ugradzenu alkicu na njima ili se olovo kaci za kopcu koja slobodno klizi. Iako se ova varijanta danas retko koristi, nezamnljiva je na jako napadnum vodama gde se riba vraca. Ovakvim sistemom u kombinaciji sa opustenim najlonom i spustenim svingerom, mozete prevariti i najopreznije sarane pod uslovom da vam je ruka uvek "na stapu". Mrse se lakse od in line verzije olova ali u kombinaciji sa odgovarajucom silikonskom cevcicom iznad sistema prihvatljivi su u vecini situacija na vodi.	Dalekometne olovne rakete
TEZINA... najcesce upotrebljavanih olova u saranskom ribolovu krece se od 70 do 120 grama. Jos od davno je zabelezeno da se koriscenjem takvih otezanja udica najbolje zabada u usta ribe a nezamenljiva su i za postizanje velikih daljina gde se cesto nalazi nasa lovina. Ako se uzme u obzir i to da vecina saranskih stapova ima tezinu bacanja od 70 do 120 grama, eto nam valjanih razloga za upotrebu teskih olova. Medzutim dali treba bas u svakoj situaciji koristiti takvo sidro? Odgovor na pitanje lezi na dnu jezera na kome planirate ribolov.
In Line olova razlicite tezine i oblika	Recimo da je dno vase omiljeno vode tvrdo. Problem tezine upotrebjavnih olova ste uveliko resili. Ovakvo dno dozvoljava upotrebu i najtezih olova. A sta ako je na dnu mekani, duboki sloj mulja? Tesko olovo ce utonuti u mulj zajedno sa predvezom i mamcem i vase cekanje ce biti uzaludno. U takvim situacijama koristite laksa olova do 50 grama u kombinaciji sa (nepopoluarnim) dugim predvezima. Tezina olova je uveliko zavisna i od daljine na kojoj zelimo ili moramo pecati. Lakim olovima ne mozemo postici daljine vece od 100 metara bez obzira na opremu (stap, masina i naljon) koju posedujemo. Znaci za long distance pecanje neophodna su teska olova i do 120 grama. A ako je tamo daleko na dnu mulj?
OBLIK... olova koja cemo koristiti isto kao i tezina zavisi od date situacije na vodi. Na ravnom tvrdom dnu mozete iskoristiti bilo koji oblik. Imajte samo u vidu da olova loptastog oblika, stvaraju najveci momentalni otpor u toku povlacenja ili podizanja sistema. Analogno tome i najbolje kace ribu. Medzutim ako je dno neravno sa izbocinama i rupama onda upotreba olova loptastog oblika ne ide nama u uprilog. Sistem na koji je okaceno takvo olovo lako se moze otkotrljati u kakvu rupu na dnu i dislocirati nas mamac. Jos gore u takvoj situaciji je sto u toku kotrljanja, sistem se umrsi u 90% slucajeva, bez obzira koju montazu koristimo.
Problem muljevitog dna dozvoljva jedino upotrebu pljosnatih otezanja koja svojom velikom povrsinom stvaraju otpor i ne propadaju previse duboko u mekani sloj. Isto vazi i ako pecamo na tekucoj vodi. Vodena struja lako kotrlja loptasta u kruskolika olova, pa pljosnati oblici velike povrsine, su nezameljivi za river carping. Za gorespomenuto long distance pecanje upotrebljavaju se olova kruskasto-kapljastog oblika. Takva aerodinamicka svojstva omogucavaju lakse "paranje" vazduha i postizanje zeljenih daljina. A ako je tamo daleko na dnu mulj?	Olova sa virblom ili lkicom, razlicitih oblika i tezina
Ponavljano pitanje je samo potvrda multidisciplinarnog pristupa saranskom ribolovu. Kontraverzne situacije kao ova traze malo vise razmisljanja a manje mehanickih radnji. Ako dobro razmislimo o nastalom problemu uvek mozemo naci resenje. Pecanje na velikim daljinama zahteva upotrebu teskih olovnih otezanja aerodinamicnog oblika. Mujevito dno, kontra date situacije zahteva laka olova pljosnatog oblika. Kako pecati na 120 metara na muljevitom dnu? Najednostavnije resenje bi bilo razvuci mamce sa odgovarajucim olovnim otezanjima na zeljenoj daljini ali camac nije uvek i svuda dozvoljen.
Aduti za reku ili jaku struju	Tezinu i aerodinamicnost moramo smanjiti do granice postizanja zeljene daljine i produziti pedvez sa mamcem do duzine koja obezbedzuje njegovo zadrzavanje iznad sloja mulja. Naravno da sve ovo podrazumeva da nam je poznata debljina muljevitog sloja na zeljenom mestu. Ovakve "pat" situacije su dosta ceste na vodi i idu u prilog i jos vise potvrdzuju, spomenuti miltidisciplinarni pistup saranolovu, cak i kada su u pitanje "sitnice" kao sto je upotreba odgovarajuceg olovnog otezanja. Zato uvek dobro razmislite pre nego sto posegnete za kutijom punom olova. Olovo ne mora uvek biti samo tesko.