Najeo sam se kao stoka" je izraz koji ljudi najcesce upotrebljavaju kada se prezderu! Karakteristika ovog izraza je to sto uopste nije tacan. Samo covek nema meru u ishrani (cast izuzetcima) sva ostala ziva bica na ovoj planeti jedu onoliko kolko im treba za normalan opstanak! Cak i svince jede onoliko koliko je potrebno, da bi bilo svince naravno.

Izuzetak od ovog pravila nisu ni ribe, cak ni nas omiljeni saran iako ga bije glas da je vodeno prase i da zdere bez mere. Cudno je to da i po neki od svetski poznatih sarandzija, drzi do teorije da je saran prasac u pravom smislu reci i da jede sve sto mu se nadje na putu. A zasto je ovo vazno? Pa zato sto od nacina shvatanja ove teorije u mnogome ovisi vas pristup saranskom ribolovu a time i sam uspeh ribolova uopste. Ne treba posebno objasnjavati da danas, cim se pomene pecanje sarana automatski se odma misli

na boile kao frhunski mamac kojima nas voljeni ne moze da odoli. E tu nastaju prvi problemi, diskusije i polemike kako, sta, koliko, zasto, gde, ovako, onako i td. Svako ima svoju teoriju do koje se tvrdo drzi, a mnoge od nih nemaju ama bas ni malo veze sa istinom. Bice rec o o normalnom nacinu pecanja, na divljim vodama a komercijalne ostavljamo za neku narednu priliku.
Saran se u prirodi ne hrani sa onim sto mu minudimo na trpezi. Mamke koje upotrebljavamo u lovu sarana nisu "skinute" sa njegovog menija. Cak i kukuruz kao "prirodni" mamac koga on instinktivno prepoznaje i koji je usadzen u genima svakog sarana, nije bas 100% naturale, jer kao sto znamo on ne raste na dnu nase omiljene vode. A tek boili? Ono sto saran jede se veoma tesko ili nikako ne moze staviti na udicu, pogotovo ne onu saransku. Izuzetak su neki vidovi rakova i skoljki koje saran obozava ali se oni tesko nalaze a i nisu bas najefikasniji kao mamac kada nisu u "prirodnom" stanju. Dolazimo do paradoksalnog zakljucka da mi u stvari pogresno lovimo voljenu ribu. Otprilike tako nesto, ali to nije uzrok ne znanja vec jedini nacin da se zeljeni cilj ostvari. Postavlja se pitanje zasto uopste uspevamo da ga ulovimo ako gresimo jos na samom pocetku? Jedina mana (ili vrlina) sarana je to sto je veoma racioanlan. Vodi ga iskljucivo instinkt za prezivljavanje, bez i male doze sumnje da se radi o razmisljanju, makar i saranskom. Znaci saranov instinkt koji preferira racionalnost, jedina je njegova "mana".


Prihranjivanje? Visednevne kampanje hranjenja imaju za cilj da kao prvo: privuku saranovu paznju, kao drugo: obaveste saransku populaciju u okolini da "tu" ima hrane, trece: privikavanje na novi meni i kao zadnje cetvrto: odvracanje sarana od stalne navike da se krece jednim te istim putem u potrazi za hranom. Gore navedeno se NE podrazumeva samo u slucajevima

kada znamo tacno odrediti pravce kretanja jata sarana, sto je doduse veoma redak slucaj. Da ne kazem puka slucajnost. U takvim situacijama cak i usamljeni mamac serviran na putu kojim dnevno prolaze na desetine gladnih dorca, zna doneti neverovatne rezultate. Ali to je iskljucak, ne pravilo. Pravilo je da ce saran uvek uzeti hranu koja mu je lakse dostupna, bez obzira na njenu hranljivost, nego onu koju mora traziti i za njen pronalazak trositi rezerve toliko potrebne energije. Dali ovde padaju u vodu teorije o hranljivim mamcima na bazi belancevina?
Kao sto rekosmo, svaki dorco bez obzira koliko mu je (kg) godina radije uzima hranu za koju se ne treba muciti i trositi snagu. Gorespomenuta racionalnost ugradjena u instinkt tera ga na to bez obzira sto je rakovo meso mnogo ukusnije i hranljivije od kukuruza na pr. Kilometri preplivani u potrazi za mesnatim zalogajem, uzuskuju dosta energije koja jedva moze biti nadoknadjena proteinima i uglejnim hidratima koje sadrzi. A pitanje je i dali ce ga biti toga dana? U ovom segmentu nas omiljeni je sve blize teoriji da je samo "glupo prase koje jede kukuruz". Ali kukuruz saran instiktivno prepoznaje i ne teba mu mnogo vremena da se privikne na njega. Prihranjivanje brizljivo odabranog mesta njime vise im za cilj da "nauci" okolne gurmane gde se nalazi "laka" klopa. Ali nemojte se uzdati u njega 100% ma koliko da vam on izgleda kao solomonovo resenje za vas poluprazni dzep. Saran se brzo zasiti njega i sve redje i redje ga uzima. Loveci kukuruzom ne mozete dugo zadrzati ribu na hranjeno mesto. U slucaju mogucnosti odabiranja izmedju vaseg kukuruza i tudjih boila opredelice se nakon izvesnog vremena za ovo drugo. Zasto?

Zalogaj hrane sa dobro izbalansiranim sadrzajem u smislu odnosa proteina, ugljenih hidrata, masnoce i vitamina je mnogo interesantniji svakom bucmastom dorcu nego kukuruz. Pravilno dozirana i odabrana aroma primamljuje ih na mesto i oni sa zadovoljstvom jedu hranljive kuglice. S jedne strane su one dosta hranljive a sdruge strane ako je sve izbalansirano kako treba, su veoma lako svarljive sto dovodi do rezultata da se riba cesto vraca na vase mesto po novi zalogaj. Drzanje ribe na zeljeno mesto i po nekoliko dana nije redak slucaj kada lovite boilima. Cak i kada malo preterate kolicinski, nije mnogo strasno sto nije slucaj kada se za prihranu upotrebljava kukuruz. Kada sarani nadju hranu koja je bas po njihovim gurmanskim merilima (lako dostupna a puna hranljivih sastojaka) ne otkazuju se bas lako. Kukuruz je prihvatljiviji za svakoga po svojoj ceni ali mana mu je sto ga saran izuzetno dugo vari u svoja creva (nema zeludac) pa ga dosta vremena odrzava sitog. Iskustva mnogih sarandjija ukazuju na to da sa malim izuzetcima, retko ko je uspeveo zadrzati kukuruzom ribu na hranjeno mesto vise od dva dana. Boili je dobar ali je dosta "slan" pogotovu ako hranite njime, a morate. Boili i miksevi za njihovu izradu koji su proizvod svetski renomiranih firmi su najbolje resenje medjutim..........
Varijanta pripremanja sopstvenih boila muci mnoge sarandzije ali i njihov sastav i kolicine i odnos sastojaka u njima. Ako ste dobro procitali gorenapisano shvatili ste poentu koja zvuci otprilike ovako. Saran ce pojesti svaki boili koj mu se ponudi bez obzira na njegov sastav i kvalitet. Cak i nokla spremljena od kukuruznog i psenicnog brasna zna loviti i po nekoliko komada lepih sarana. Medjutim koliko dugo ce se on zadrzati na mesto koje ste prihranili ovakvim boilima je veliko pitanje. Dolazimo do sustinskog zakljucka da je sastav boili miksa mnogo vazniji za uspesan ribolov nego aroma.

Pravilno izbalansirani sastojci cine boili atraktivnim, ukusnim, primamljivim i sto je mozda najvaznije lako svarljivim. Instikt jednog dorca odma uvidi da takav boili njemu godi a uvek prazan stomak tera ga da se ponovo hrani, pa brojni kambekovi nisu nikakva retkost. A kako napraviti jednu kvalitenu boilu? Eee tu smo! To je tema za dilemu. Svi koji iole uspesnije love na boili imaju svoj recept koji cuvaju kao najvecu tajnu. "Tajanstveni" sastojci u tacno doziranim kolicinama i ekstra "zacini" koji se dodaju na gramove.Mnogi su se razocarali jos kada su prvi put culi sta sve ide unutra. Da se odma razumemo Misticni sastojci koji se ne mogu naci nigde na belom svetu, tipa: brasno od pescanih jegulja ili fino mlevena susena dzigerica od grbavog lososa ili pak krvna plazma od zambiskog gustera, su samo preterivanja koja nepotrebno mistifikuju jedan u stvari veoma jednostavan mamac. Da upravo tako. Kada malo vise udjete u ovu problematiku postace vam jasno da cak i osnovni sastojci kao kazein, laktalbumin, soja izolat, soja koncentrat, kalcium kazeinat, sodium kazeinat i sl. nisu nezamenljivi. Dosta kvalitetan, privlacan i lako svarljiv mamac mozete napraviti od njihovih zamena. Ne treba vam ko zna sta. U svakoj bolje snabdevenoj saumousluzi nacicete kukuruzno brasno, sojino, psenicni griz, mleko u prahu, krompir pire i sl. Izmesani u odredjeneim propoprcijama daju jedan sasvim pristojan boili koji dobro prolazi skoro na svim vodama. Naravno uz obaveznu hemiju (aroma, zasladzivac) koja se nazalost ne moze zameniti nicim prirucnim. Necu davati univerzalne recepture jer je to mnogo nezahvalno.Ostavicu da sami mesate i probate i napravite svoj miks uzimajucui za osnovu navedene sastojke uz dodatak narano vasih omiljenih. Kada pronadjete "magicnu" formulu stecicete poverenje u vas mamac i sve bolje i bolje loviti njime, naravno uz stalna poboljsavanja kroz eksperimentisanje u toku spremanja i pecanja. I kada je hemija u pitanju ne treba preterivati. Aroma je samo vodic do ukusnog zalogaja i nista vise. Saran ne zna kako treba da mirise jagoda a mama mu nije kupovala cokoladu dok je bio mali, pogotovo ne belu.


Sve popularnije kod sarandzija u zadnje vreme su i mesne arome. Vecina nih ima miris odredjene hrane kojom se saran srece u prirodi pa ribolovci misle da je to "prava stvar" za debelog dorca. Ko moze garantovati da te arome imaju onaj isti miris kao i negova omiljena hrana. Zna li neko kako mirise rak. Ili kolonija skolki zatvorena u svojim oklopima. Mnogo je sara

na ulovljeno na boile koje mirisu na oktopode, krabe, lignje i sl. Kolko ja znam u slatkoj vodi ove zivotinjice ne obitavaju. I jos nesto! Saranu arome uopste ne mirisu onao kao nama. On arome ne razlikuje po mirusu nego bazi. Drugim recima, njihovi receptori reaguju na hemiski “ukus” osnove na kojoj je napravljena aroma. Ali o tome opsirnije drugom prilikom. Vratimo se nazad...........
Znaci aroma treba da bude samo pravilno dozirana. Da ne bude preslaba a ni prejaka jer u odredjenim slucajevima ne valja ako je boili mnogo mirisljiv. Navescu primer jezero u blizini mog grada gde nikad nisam upecao sarana na dipovan boili niti na one koje sam posebno spremio za pecanje i jace dozirao i namirisao. Uvek je to bila boila izvadjena iz kesice gde stoje boili kojim prihranjujem mesto. Znam sta cete prvo pitati. Zasto onda neke arome rade bolje a neke slabije? Ja nisam pristalica te teorije i moja stav je da da uspesan ribolov s odredjenom aromom vise dolazi kao rezultat dobrog sastava miksa od kojh je nacinjen boili, povoljni vremenski uslovu toga dana ili noci i gladno jato sarana koje je posetilo vase mesto. Aroma ima manji znacaj. U slicnim uslovima isti sastav miksa sa drugom aromom donece ako ne iste odna slicne rezultate ali samo pod uslovom da su mesto i vreme isti kao "onda". Na skoro sve arome koje sam probao tokom svoje sarandziske karijere sam uspevao upecati ribu ali ne i na svaki miks. Saran moze svojim receptorima osetiti otprilike ukus hrane i pre nego sto je usisa. Znaci aroma ga samo privlaci na mesto, a kada on ili oni "sednu" tek onda sastav miksa pocinje svoj deo programa. Ono sto lepo mirise ne mora da je ukusno i obrnuto. Svaki rostilj iz daleka lepo mirise i odma vam voda podje na usta, a kada ga probate,..?! Hmm!? Postoje kafane u koje sam usao samo jednom u zivotu i - nikad vise!

Sergej Bangievski