| Rod pod! Statusni simbol ili potreba, predmet stalne i otvorene diskusije. Istina? Negde izmedju, sigurno?!
Pre dvadesetak godina, kada sam bio klinac i lovio sarane na Vardaru zajedno sa ocem, vrbove raslje su bili moji jedini drzaci stapova. Nisam ni sanjao tada da ce jednog dana metalno postolje za stapove biti sastavni i nezaobilazni deo moje opreme za saranski ribolov. Danas skoro i da ne ne mozete videti komplet moderne sarandzijske baterije koji ne stoji na neki od modela savremenih postolja za stapove bez obzira kako se on zvao. tripod, hajpod, rod pod ili nekako drugacije. Rod pod je naziv koji se kod nasih sarandzija odomacio i postao tako reci sinonim za sve vidove drzaca stapova. To je u stvari onaj najzastupljeniji, standardni model postolja za stapove, koji ribolovci najvise koriste. U pripravnom stanju izgleda otprilike ovako. |
 | Na prednejm delu ima dve noge koje se mogu podesavati po duzini (visini) a koje se na vrhu spajaju i prelaze u vrat prednjeg dela koji je isto tako podesiv. Na kraju vrata se nalazi gvint na koji se navrce (buzz-bar), sipka na kojoj stoje signalizatori. Zadnji deo je potpuno isti sa tom razlikom sto na mestu navoja za signalizatore dolaze gumeni ili plasticni (V) drzaci stapova nazvani rod klip ili rod lock i sl. Prednji i zadnji deo su povezani sipkom cija se |
| duzina isto tako podesava. Na ovaj nacin dobija se stabilnost cele konstrukcije. Pimetili ste da svaki segment ovog postolja ima mogucnost podesavanja po duzini. Na taj nacin se moze menjati polozaj visina i ugao stapova. Znaci jedno ovakvo postolje garantuje udobnost, sigurnost i stabilnost vasih stapova a ujedno omogucava podesavanje po volji. Mogucnost promene polozaja stapova od izuzetnog je znacaja iako tako ne izgleda na prvi pogled. Vetar, strujanje vode, talasi, konfiguracija terena (tvrdo ili mekano tlo) daljina pecanja i sl. su faktori od kojih umnogome zavisi kakav ce biti polozaj stapova. Znaci licna zelja i momentalno raspolozenje nisu jedini koji uticu na konacan polozaj vase baterije. Na primer: |
 | Stapovi stoje vodoravno, u odnosu na tlo (predni i zadnji deo rod poda su jednake visine) – normalni uslovi bez vetra i strujanja – pecate na nekoj "normalnoj" daljini (60-90) metara.
Vrhovi gledaju ka vodi ili su u vodi. Jak vetar i talasi ili pecanje na malim daljinama, veoma blizu (20 do 40) metara. Najlon ispod vode ne oseca uticaje vetra na povrsini. [to je najlon blize dnu to je manja mogucnost da vam se riba umrsi u najlone ostalih stapova prilikom zamaranja a i da ga dodirne telom dok se vrzma na hranjeno mesto. Naravno ako ne koristite Back Leed olova. Ovaj polozaj stapova je odlican za takmicenje kada dvojac peca veom blizu (jedan do drugog) i kada je prostor za dril (na obali) mali i ogranicen.
Polozaj PVO (protiv vazdusna odbrana), kada vrhovi “paraju” nebo je karakteristican u uslovima jakog strujanja vode, kad je dno obraslo skoljkama ili prelriveno ostrim kamenjem i pecanja na ekstremno velikim daljinama. Najlon iznad povrsine ne trpi pritisak strujanja. Pecanje na daljinama od 100, 200 ili vise metara |
zahteva zategnut najlon koji ce pravovremeno reagovati i na najmanja pomeranje montaze.
To se moze postici samo ako je najlon dobro zategnut sto je nemoguce ostvariti ako je on celom duzinom u vodi.
To je osnova a varijacije su moguce onoliko koliko ima stupnjeva u pravom uglu.
I kod rod poda kao i svuda kvalitet, funkcionalnost i trajnost zavise od kvaliteta materijala i obrade sto pak direktno je povezano sa cenom doticnog proizvoda. Inox modeli su znatno skuplji od obicnih ali su zato nerdzajuci, jaki i trajni. Ako ne mislite pratiti pomodarstvo a funkcionalnost i kvalitet su vam jedini reperi, onda rod pod ovakvog kvaliteta je pravi izbor i mozete ga koristiti tokom cele vase sarandzijske karijere. Skoro sve firme koje se bave proizvodnjom (ili trgovinom) rod podova imaju ovoj model u svom asortimanu pa veoma tesko je odluciti se. Jos jednom cete morati zavuci ruku u dzep i videti dali i koliko ona propada pa tek posle donesite odluku. |
 | Tri pod. Omiljena kombinacija mnogih sarandzija. Dosta funkcionalan sa skoro istim karakteristikama kao i rod pod i plus mogucnost transformacije u obicne “solo” ubadaljke, “T” pod (jedna sipka i buzzer bar preko u obliku slova T) i kombinacija sa dve sipke ubodene u zemlju i buzzer bar preko ( u obliku kirilcnog slova P ). Naime svaka sipka ima na sebi navoj koji odgovara onom kod signalizatora tako da se tri pod veoma lako pretvara u je |
| dnu od gore pomenutih kombinacija. Retko cete ga naci u prodaju kao komplet tri pod. Sarandzije ga uglavnom sastavljaju sami a debljinu i duzinu sipki odredzuju prema licnom ukusu i sopstvenim potrebama. Sest sipki, dva tri pod adaptera, dva buzzer bara i tri (v) drzaca za stapove (rod klip) su vam potrebni da bi imali tri pod postolje za vase ljubimce. U zavisnosti od toga ko sta voli mozete kupiti sipke razlicite duzine (3 sa 3) i menjati ih (napred ili nazad) po volji. To je ujedno i moja omiljena kombinacija. Volim kada imam sirok izbor i kada mogu pokriti skoro sve situacije. Kombinacije su bezbrojne i skoro ih je nemoguce objasniti. Moguci su svi zamisljeni polozaji stapova naravno u granicama duzine sipki. Uglovnom tri pod sa jednim kompletom (3) malo duzih sipki je odlicno resenje za skoro sve situacije u koje se moze naci jedan lovac na dorca. Aluminijumske sipke prekrivene plastikom su standardna tri pod varijanta a i ovde je inox trajno resenje. Nismo spomenuli da je inox u stvari naziv za vrstu nerdzajuceg celika koji je kod nas poznatiji pod nazivom prohron. |
 | Treci model drzaca za stapove koji cemo objasniti se veoma retko srece kod nasih ribolovaca a zove se High pod (haj pod). Postoje dve varijante ovog postolja. Obicni i sa klackalicom. Prednji deo “obicnog” High poda je isti kao kod tri poda samo sto su sipke ekstremno duge (i do 1,80 m u rasklopljenom stanju) a zadnji deo je obicna “T” ubadaljka koja se dodatno (horizontalno) pricvrcava za srednju nogu prednjeg postolja. Drugi model je karakteristican po tome sto na prednjem delu ima dve sipke koje su pricvrscene za metalnu precicu ispod buzzer bara a umesto trece noge ima klackalicu koja se fiksira za tlo. Ovaj drugi model umesto uobicajenih “V” drzaca za stapove na zadnjem delu ima specijalne korpice koje drze stapove i obezbedjuju eventualno “iskakanje”. Mane? Ima ih puno. Kao prvo ne moze se puno menjati polozaj baterije. Moguce su promene ugla od 45 stepeni pa navise. |
| Dugacke sipke ili klackalica su veoma nezgodni za transport tako da pored problema sa vasim stapovima imacete jos jednu glavoboju vise. Na kraju koristan je samo na velikim i neprometnim jezerima gde se mora razvlaciti i po 300 i vise metara da bi se doslo do ribe. Uglavnom ima mnogo vise mana nego prednosti zato ga i retko srecemo. Na WC kupu u Rumunij ’99 godine sam ga cesto sretao kod stranih sarandzija bez obzira na uslove mesta na kojem su pecali. Dosta veliki deo jezera je opasno nacickan skoljkama pa visoko postavljeni stapovi i najlon iznad dna je pozeljna varijanta na takvim mestima. I kada bi hteo samo da nakratko objasnim sve modele postolja koje postoje morao bi ovaj tekst da ima nekoliko nastavaka. Svaka firma koja izbaci model koji se bar malo razlikuje od ostalih stavi svoje ime. Mozete zamisliti kolko ih ima a taman pomislite da sve znate kada op novi katalog za xxxx godinu a njemu jooj..... |
 | I u tom haosu od ponude jedan je covek uspeo da se probije i dodje skoro na sam vrh sa svojim proizvodom kako po funkcionalnosti tako i po kvalitetu. Rec je of Slobodanu Filipovicu poznatiji kao Fica koji je iskoristivsi iskustva sarandzija i korisne strane raznih modela, konstruisao svoje postolje za stapove. Ficin rod pod se lako sklapa i rasklapa, pogodan je za transport i sto je mozda najvaznije ima mogucnost veoma lakog podesavanja ugla i polozaja vase baterije pokrivajuci vecinu sitiacija. |
Stabilnost obezbedzuju tri podebele sipke koje se mogu izvlaciti po volji i podesavati u zavisnosi od konfigracija terena. Njihovi krajevi su uglavljenu u glavu koja ima veliki gvint koji isto tako dodatno fiksira trinoznik. Gornji deo je u stvari klackalica koja ima samo jedan centar pomeranja bez obzira dali se promene odnose na ugao stapova ili na pomeranje napred ili nazad. Cela skalamerija radi dobro zahvaljujuci mehanizmu koji omogucava ovo podesavanje jednim potezom. Veliki leptir stoji sa strane glavnog mehanizma i jednostavnim odvrtanjem oslobadzamo klackalicu i podesavamo je po volji. Kada odaberemo zeljeni polozaj samo zategnemo leptir lepo i posao je zavrsen. E da ne bude da ga mnogo hvalimo malo pozitivne kritike nije naodmet. Kao prvo buzzer barovi kod standardnog modela, su mnogo kratki tako da tri prave velike sarandziske masine veoma tesko (skoro nikako) mogu da stanu a da se prilikom podizanja stapa ne udaraju jedna od druge. Dosta je visok i pri najnizem polozaju tako da onima koji se nemogu bas pohvaliti visinom nece biti bas najzgodnije kada treba da dignu stap sa rod poda. I zadnje futrola od rod poda nije uopste funkcionalna. A kada nesto tako “jako” kosta onda nie lose paziti malo i na funkcionalnost naizgled bezazlenih stvatri ali vrlo vaznih.
Na kraju teksta citalac moze doci do zakljucka da rod pod nema veze sa statusnim simbolom i da je potreban deo pribora svakog modernog saranolovca. Dali je to tako.
 
|
I Love Carp Dobrodosli
