Tekst je preuzet iz casopisa R. Magazin br.38 UZIVANJE I BEZ KAPITALACA Tesko da cete uhvatiti nekog sa dvocifrenom tezinom, ali cete uzivati, uz manje muke i opreme nego na jezerima Pise: Sergej Bangievski
Do pocetka devedesetih godina i ja sam kao i mnogi drugi svoje "kapitalce" lovio na rekama. Vardar je bio moja prva, najveca ali ne i zadnja ljubav. Godine i godine sam proveo na toj vodi cekajuci svog sarana zivota ali ga nisam docekao. Moj tadasnji rekord tezio je jedva 7 kila. Zasicen brojnim ulovima sitnih sarana, resio sam tada da batalim reke i pecanje na plovak i pokusam uloviti kojeg krupnijeg na obliznjim akumulacijama. I ... ?! Moji prvi jezerski sarani tezili su po nekoliko puta vise od mog dotadasnjeg rekorda. Sta sam li radio sve ove godine na Vardaru? Par godina posle, usledilo je i upoznavanje sa modernim nacinom pecanja sarana i postepeno prilagodzavanje pribora takvom pristupu, pa ulovi riba od 15 do 25 kila su postali normalna pojava. Drugim recima receno - postao sam okoreli jezerski saranolovac.
	E da mi je tada neko rekao da cu se jednog dana vratiti da pecam "sarancice" po rekama i to ovim sadasnjim priborom smejao bi se ko lud. Medzutim izgleda ima istine u onoj narodnoj "nikad ne reci nikad". Tokom letnjih meseci (jul-avgust) moje omiljene akumulacije napadaju horde kupaca, kampera i lopova tako da normalni pecaros tesko moze otpecati na miru i samo jednu noc a kamoli par dana zaredom. Kako ova pojava traje vec par godina, morao sam potraziti alternativno resenje za taj period sezone. Dobre alternative su obicno i dobro udaljene pa shodno tome i cesti izleti na njima dobro kostaju. Pogotovu ako nemate auto! Posle temeljne analize hidrografskog reljefa nase drzave izbor je ipak pao na Vardar. "Sarancici evo mene opet!" U principu, recni ribolov sarana se ne razlikuje puno od normalnog (a sta bese normalno) pecanja sarana na akumulacijama. Posle 14 godina jezerskog saranolova propracenog dugim kampanjama hranjenja, cini mi se da je ovo i mnogo lakse. No krenimo!
Lociranje dobrih mesta na rekama za razliku od jezera, je u mnogome olaksano tako da elektronska pomagala nisu uopste potrebna. Takva mesta su obicno vidljiva golim okom a ako imate i malo iskutva onda nema nikakvih problema sa odabirom prave lokacije za pecanje. Veliki virovi, drvece u vodi, panjevi, granje, stene i bilo kakve druge vrste prepreka, pretstavljaju odlicna mesta. Saran prosto obozava ovakva mesta ali ne bas i mi. Munjeviti begovi u sam krs i pucanje najlona su vam sigurno veoma poznati. E da ne bi pecali po principu "svaki deseti je moj" nije lose izvuci ribe prihranom par metara dalje - na cistom. Tek toliko da imate vremena podici stap sa postolja i zadrzati ga da ne udze znate vec gde. Duge kampanje hranjena ovde nisu uopste potrebne jer pretpostavljamo da sarana pecamo u njegovoj kuci. Jednom ili dva puta pre pecanje je sasvim dovoljno. Znaci treba ga samo malo naviknuti na nas mamac i to je sve.
Olova sa ugradzenom virblom ili alkicom u sebi kace se pored ili ispod sitema. Mogu biti u fiksnom, polufiksnom ili klizecem sistemu. U fiksnom su najcesce montirani na kraju sistema u takozvanoj helicopter montazi. Polufiksna verzija skoro uvek podrazumeva upotrebu safety (sigurnosne) kopce pomocu koje se olovno otezanje kaci sa strane i u slucaju da sistem zapne za prepreku na dnu ili se pokida, olovo veoma lako ispada i oslobadza ribu. U varijanti gde slobodno klizu po najlonu on se provodi direktno kroz ugradzenu alkicu na njima ili se olovo kaci za kopcu koja slobodno klizi. Iako se ova varijanta danas retko koristi, nezamnljiva je na jako napadnum vodama gde se riba vraca. Ovakvim sistemom u kombinaciji sa opustenim najlonom i spustenim svingerom, mozete prevariti i najopreznije sarane pod uslovom da vam je ruka uvek "na stapu". Mrse se lakse od in line verzije olova ali u kombinaciji sa odgovarajucom silikonskom cevcicom iznad sistema prihvatljivi su u vecini situacija na vodi. Malo vecu paznju moramo posvetiti jednoj drugoj stvari kojoj nije bas jaka strana mnogim sarandzima koji pecaju "tamo daleko". To je tisina. Peca se izuzetno blizu nekad i na samo par metara od obale pa zato je tisina od izuzetnog znacaja. Znaci posle zabacivanje sedamo u stolicu i ni makac.
Sledece na sta moramo paziti je prezentacija mamca u recnoj struji. Ma koliko nam se cinilo da je voda na odabranom mesta mirna i da skoro stoji, promenljiva recna struja zna odvuci mamac van zeljene zone. Rezultat toga je povremeno jalovo oglasvanje signalizatora i prazan sak. Da bi izbegli ovo moramo prilagoditi svoj pribor situaciji. Odlican i jedini lek su teza olova od 120 pa do 150 grama, pljosnatog oblika koja dobro leze na recnom dnu i ne kotrljaju se pod dejstvom struje. Pojedine firme u svom programu nude za ovu nameni specijalna pljosnata olova sa karakteristicnim bradavicastim ispupcenjima koja "drze" otezanje a time i celu montazu na pravom mestu.
	Sto se tice montaze moram reci da mi se ona sa sigurnosnom kopcom pokazala kao najbolja. Na dobrim saranskim mestima prosto vrvi od raznih prepreka, kamenja, zica, (starih karoserija) pa ako olovo zapne gubite ribu. Ovako mozete spasiti i ulov i celu montazu uz obavezno zrtvovanje olova - naravno. Nece vam biti naodmet i par metara amnezije ili jake pletenice kao sok lider. sto se udica tice nema mnogo filozofije. Kada lovite u blizini zakacaljki koristite malo deblje udice da ne bi rasekli usta i izgubili ribu kada pocne ono povuci-potegni. I ne koristite prevelike. Medzutim kao po nekom nepisanom pravilu, ribe u manjm virovima i tisajima u blizini nekog panja ili stene nisu bas kapitalni primerci. Kada kazem kapitalci mislim na prave mrcine dvocifrene tezine. Te prave moramo potraziti na drugom mestu, u velikim dubinama ogromnih virova, neretko i na sredini same reke. Na takvim mestima je bez obzira na spori tok vode, struja izuzetno jaka, pa za ovakav ribolov u upotrebi su mnogo teza olova i do 250 grama koja ce bukvalno usidriti vas mamac.
Prihranu na ovakvim mestima treba baciti uzvodno dalje od mesta na kojem pecate da voda polako kotrlja hranu prema vama. Ako pecate na kukuruz nije losa varijanta sa loptama zamrznutog kukuruza koje voda mnogo teze nosi. Standardne okrugle boile je najbolje zameniti jastucicima. Jednostavno kobasicu od testa stavite na roler i samo je preklopite to jest presecite bez rolanja. Nece se olako kotrljati po dnu.
I jos neso veoma vazno. Nema spavanja momci kada se peca na gore spomenuta mesta. Stolica na pola metra od rod poda i uvek na gotovs. Nije lose skroz iskljuciri baitrunere. Na prvi bip stap u ruke. On povuci vi potegni, on levo vi desno, on klod vi frket, bar dok ga ne odvojite od "kucice" posle je rekli smo mnogo lakse. Sve u svemu recni ribolov sarana savremenim priborom i nije tako los. Pogotovo ako nemate alternativu za odredzeni period, kao ja. Necete tako cesto (kao na velikim akumulacijama) imati priliku da se uhvatite u kostac sa pravim borcem (bar ne ja na Vardaru) ali ipak vredi probati. Lociranje i priprema mesta pa i samo pecanje i ceo pristup je mnogo jednostavniji i kraci. Camac ce vam trebati veoma retko a sator ostavite kuci ili ga zamenite velikim suncobranom. Prihrana mesta se u vecini slucajeva obavlja "iz ruke" a i kolicine same prihrane su dosta reducirane sem ako vasa omiljena tekucica ne izobiluje saranima.
I nikako ne zaboravite da baitruner ili kocnicu podesite tako da vodena struja ne izvlaci sama najlon sa spulne a otezanje na svingerima podesite na najveci moguci otpor. Ustedecete na zivcima. Verujte!