Hotel park, Rumunija. Zagusljivost i napetost pritiskaju nas u prepunoj hali za konferencije u koj se odvija zrebanje pozicija za sutrasnji pocetak kupa. Crvenilo na licu jasno pokazuje tremu bezobzira sto se skoro svi trude da izgledaju onako, smireno. Cak i profesionalci, clanovi svetske sarandziske elite Pajsli, Brigs, Krou, Lagab, Dzekson i sveze (u plavo) ofarbani nemci, aktuelni sampioni (Beker/Ulshofer) podlegli su atmosveri i dobili uzareno lice i znojavo celo. A kako ine bi kada se zna da od pozicije koju ce "sretno" zaposesti u mnogome zavisi ishod pecanja a time i krajni plasman ekipe. Pokvariti svoj tesko steceni sarandziski ugled zbog samo jedne "nesretne ruke", opcija je koja uvek stoji na ovakvim takmicenjima. Samo ime (II World Carp Cup) i ugled Radutinog jezera, daju poseban znacaj ovoj manifestaciji koji je lako "primetljiv" na licama ucesnika bez obzira na minulo iskustvo i broj takmicenja iza sebe. Alkohol kao sredstvo za razbijanje treme ocito, nije pomogao. Mnogi od preisutnih takmicara su cesti Radutini gosti i dosta dobro poznaju ovu vodu ali ipak, ogromna povrsina jezera uliva nepoverenje svojom nepredvidljvoscu i velicinom i ne ostavlja mesto samopouzdanju. Pojam "dobro mesto" na ovom jezeru ima relativan znacaj, iako se moze reci da se "dosta" toga znalo posle izvlacenja pozicija. "Plavi" su bez reci i pognute glave, napustili halu odma, posle (po njima) katstrofalno loseg zdreba, sto se posle ispostavilo kao tacno. Neki su bili zadovojni izvucenom pozicijom a vecina je kukala i trcala okolo prikupljajuci sve "korisne" informacije o mestu na kojem ce sutra pecati. Prosli WCC '99, sam prosledio kao novinar redakcije Trofeja i zajedno sa Glodom i ostalima, 5 dana i noci obilazio pozicije na jezeru. To je mojim kolegama bilo dovojan razlog da me "napadnu" i pocnu zasipati pitanjima o "produktivnosti" njihovih pozicija. Izneo sam im ono sto sam znao sa proslog takmicenja, ali od tada do sada..... Pozicija na kojoj smo mi trebali pecati nije bila bas "top spot" na proslom takmicenju i nije ulivala neku veliku nadu. Umorni od puta i uzbudzenja, otisli smo u sobu na spavanje ne zeleci da razmisljamo o tome sta se i kako moze desiti. Sutra ujutru oko 8 sati krenuli smo prema jezeru. Taxi (Dacia) je bio jedina opcija za izlazak iz "ogromnog sivila" (tako smo jos proletos ja i moj partner nazvali Bukurest)jer smo se malo uspavali i krenuli bukvalno poslednji. Izlazimo iz grada i put nam je vec poznat. Posle samo sat vremena nasi pogledi su bili vec uprti ka povrsini duguljastog jezera koje nam je podiglo adrenalin do krajnih granica. Oliver, postujuci propozicije, tera Nisana pravo na poziciju 20b. Stizemo kod naseg boksa i.?!To je to, moja pretstava o mestu je bila otprilike tacna. Imajuci u obzir da smo ovog proleca ja i moj partner proveli 7 dana na ovom jezeru, pricali o svemu sa Radutom a usput i napecali se ribe kao ludi, znali smo otprilke sta nas ocekuje. U stvari samo smo mislili da znamo!?Talijani Pasini i Bertoni, prolaze svojim vozilom pored nas i pozdravljaju. Pozicija 21 je njihova. Komsije sa desne strane. Mi pocinjemo sondirati i napipavati dno na nasoj poziciji. I posle dva sata upornog "rada" ne uspevamo naci ni najmanji plato koji je cist i bez prepreka. Sto je jos gore, svakim zabacajem postajemo sve zabrinutiji za nasu poziciju. A kako i ne bi?! Posle samo nekoliko pokusaja olova su nam vec licila na stare zguzvane plombe a rupice na njima ispunjene crvenim sadrzajem, znacile su samo jedno. Zidovi! Da zidovi i to veliki. Prvi na samo 20 metara od obale, paralelno sa obalom dugacak oko 20 metara. Drugi na 50 m slicne duzine. A izmedju njih malo krsa i veliko kamenje - onako za promenu. Levo od zidova ne moze! Rumuni na 20a su samo na 50 metara od nas i cim smo poceli sondirati malo ulevo, usledila je neprijatna rekacija. Desno plicak, (bar do daljine do koje smo mogli izbaciti) i po neko granje. Deset zabacaja na tu stranu, 8 kidanja. Uf! Tamo dalje prema unutra, (na nekih 100 tinjak metra) nema zidova ni granja, cisti teren, ali valja prevesti ribu preko zidova. Vec je pola 3 a mi jos stojimo na obali sa stapovima u rukama na cijem drugom kraju vise velika duguljasta olova. Nikako da pronadzemo cistiji "put" do obale kroz koji bi privlacili nas eventualni ulov. Timovi sa suprotne strane jezera vec uveliko hrane. Neki su cak i zabacili. Zahvatila nas nervoza i ako smo se trudili da budemo raspolozeni. Posle 4 sata sondiranja dolazimo do zakljucka da nam ne preostaje nista drugo sem da probamo pecati izmedzu zidova i pokusati prevesti eventualni ulov preko njih. Dva stapa cemo zabaciti veoma blizu obale, ispred prepreka za svaki slucaj da slucajno ne pocne da radi tu blizu - na cistom. Postavili smo 4 velika fluoroscentna markera. Dva kod zidova, da znamo gde su, i po jedan na obe odabrane pozicije. U medzuvremenu dolaze Glod, Mirko i Mile da vide dokle smo stigli sa namestanjem. Na istom ovom mestu Dragan je sa Serdzom pecao smudzeve i kolko tolko poznaje teren. "Utesio" nas je recima: "Dzig ne smes vuci prema tebi, nego samo vertiklano inace kacis 100%". Dzig i to iz camca a tek sistem sa teskim olovom sa obale?! Majko moja? Pocinjemo hraniti. Tepih od peleta a preko njiega boile iz domace kuhinje koje su se proletos pokazale kao pravi izbor za Sarulesti sarane. Nadamo se da ce boila napravljena po aprilskom receptu biti prihvatljiva i za pocetak jeseni. Nosimo i "par" kila iz farbricke produkcije, ali to narano za "ne daj boze" Teska olova poletela su prema svojim odredistem. Kako nismo ocekivali udarac u toku dana, poceli smo da sredzujemo nas kamp. Sva tudza i nasa iskustva sa ovog jezera, govore da do sutra u podne moramo imati udarac ako smo potrefili mesto i postupili kako treba. Oko 11 nocu, ulazimo u sator da kao spavamo. U stvari iscekivaje je tek tada pocelo. Noc sama po sebi nosi uzbudzenje i podize adrenalin. Nista se ne desava. Lezim i razmisljam. Dali ce zidovi smetati i koliki su?. Po polozaju najlona u vodi nije se moglo zakljuciti kolika je njihova visina. Znamo samo da onaj drugi koji je dalje od obale, na sredini je srusen. Videcemo uostalom. Dok ne dobiemo prvi udarac ne mozemo nista znati. Tisina! Ne desava se ama bas nista. Ni dasak vetra ni talasic, ni jedan jedini zvuk koji je slican kupanju ribe. Nista. Odjednom ran. Pisti li pisti. Prvog momenta smo se normalno i ja i Oli trznuli ali udeljini zvuk jasno ukazuje da to nije kod nas. Iskacemo iz satora a pistanje jos traje. Italijani do nas, ocito su dobro zaspali. Konacno se kroz tamu prolomi zrak iz sijalice za celo i pistanje prestanu. Po jasnoj noci nadzire se iskrivljena silueta jednog od talinskih sarandzija koji bukvalno "siluje" ribu. Znao sam da ce je izgubiti. To je bilo neverovatna demonstrtacija sirove snage ribolovca i opreme. I stap se odjednomnaglo ispravi i zacu se samo neki uzvik na talija - nskom. Bez ikakvog komentara vracamo se nazad u sator!. Vec je pola dva a nista se ne desava. Nasi signalizatori su i dalje nemi. Tisina i umor polako pocinju da nas savladavaju. Oli je vec zaspao a i ja onako u polulezecem polozaju pocinjem dremati. Odjednom Bip!. Kratak ali dovoljan da se u tren oka nadzem pored stapova koji su bili zabaceni izmedu dva zida. Palim sijalicu na celu i posmtram svinger. Cim je zatreperio odma sam blago kontrirao. Masivni sporteksov blank se lepo savio i osetio sam solidan otpor s druge strane. Polako pocinjem da pumpam ribu ali odjednom osetim kako struna struze po zidu. Nakon samo par sekundi u ruci mi je bio pokidan sok predvez od 30 lb. Oliver nije uspeo ni cizme da obuce. Gledamo obojica u predvez i ne verujemo. Kao grickalicom presecen. Ocito da to zid nemoze uraditi. To je neki ostar predmet sigurno. U istom momentu prostruji mi kroz glavu. Skoljke!!. Sigurno su slepljene svuda po zidovima, milijonske kolonije. To smo proletos videli i iskusili par puta. Eto jos problema. Odma dizemo prednji deo tri podova do maksimuma, da povecamo ugao najlona i sprecimo trenje po zidu bar u toku runa. Vezujem sok lider sada od 40lbs, montiram sve ponovo i zabacujem. Znao sam da vise od spavanja nema nista a i nismo zato ni dosli. Zauzimam polulezecu poziciju i cekam. Dezuranje je pocelo. Sunce je izaslo a nista se nije desilo posle onog udarca. Vreme sam proveo u naizmenicnom slatkom dremezu polu otvorenih ociju. Budim partnera i odma pocinjemo da vadimo stapove sa ciljem da namontiramo nove mamce i ponovo zabacimo. Od 6 stapova, uspeli smo da izvadimo samo 2 zdrava. Ostale smo pokidali. Jos jedna poteskoca. Pored zidova ima i sitnog, nisko granja koje kaci u toku privlacenja sistema. Moracemo znaci glisirati sistem kada budemo vadili stapove. Jedini nacin da spasemo stvar. "A sta cemo sa ribom?", pita Oli. "Kako cemo uspeti da je izvadimo kada ni na prazno ne mozemo?". "Ne znam!" odgovorih. "Boricemo se. Nemoj se odma razocaravati." Tesio sam njega a ni sam nisam bio pametan niti znao kako cemo uspeti da izvadimo sledecu ribu. Nije proslo ni 10 minuta otkako smo zabacili a jedan od signalizatora je vec zapisteo isprekidanim tonom. Digao sam stap sa postolja i drzao ga veoma visoko. Donji rikohvat sam naslonio na grudi i pokusao tako pumpati ribu. Uspeo sam da je prevedem nekako preko prvog zida i svom snagom pokusavam da je dignem sto vise mogu. Odjednom saran jurnu prema meni i zavuce se u krs pored onog blizeg zida. Usao sam u vodu i pokusavao da ga izvucem ali nisam uspeo. 2:0 za njih!.Pomalo nervozno sedam na stolicu i pocnjem vezivati novi sistem. Moj ortak sedi nekako razocarano i razmislja. Biiiiiiiiiiiiiiiiii............ u tren oka je proleteo pored mene i zgrabio stap. Nazalost nije uspeo ni da oseti ribu s druge strane. Kraj odsecenog najlona leluja se u vazduhu ispred njegovih ociju a on stoji i ne veruje! "Pa nije moguce, pistalo je samo par sekundi. " Da ali ocito dovoljno da presece najlon. Gubitak trece ribe naterao me da uzmem rezervni stap i ponovo pocnem da sondiram desno, makar i izvan zamisljene zone, samo da pronadzem cistije mesto. Uspeo sam da napipam plato od nekih 10 kvadrata cistog prostora odma posle zavrsetka zida, desno od naseg boksa. Mozemo zabaciti 2 stapa i probati da privucemo ribu tamo. Tako smo i uradili. Ipak svesni smo bili da moramo sedeti pred stapova rukom na "obaracu" samo da bi pokusali pravovremenom reakcijom sprecili presecanje najlona u toku runa na ostrim ivicama skoljki. E sad kolko je to fizicki moguce - videcemo. Negde oko podne dolaze Glod i kompanija da vide sta smo uradili. Nismo trebali da objasnjavamo jer taman sam ustao sa stolice da se pozdravim sa ljudima kad biiiiiiiiiiiiiiiiiii.........ponovo. Iako sam ustao bio sam na samo metar-dva od stapa na kojem je riba udarila ali dovoljno da zakasnim. I meni se desilo isto kao i Oliveru pre sat vremena. Prekinuti najlon lebdeo je u vazduhu. Mirko uzima prececen kraj u ruke, razgleda i ne veruje. Dynema od 40lbs, upletena u 3, ocito nije uspela obavti svoju funkciju. Najlon je presecen iznad sok predveza negde na 20 metru. Nisko granje u okolini "cistog" platoa najverovatnije je prekriveno skoljkama i kada najlon legne na bilo koje od njih, biva u tren oka presecen pri prvom povlacenju sistema. Da bude situacij jos gora, dok smo raspravljali o mogucim resenjima udario je jos jedan saran, ovog puta na "staro" mesto izmedzu zidova i opet ista slika, s tom razlikom sto sam sada uspeo da osetim riba na par sekundi. Ufffff! Tek sada smo u nedoumici. Ne znamo sta da radimo. Vadim sve sto imamo od pletenica i pocinjemo da pletemo. U duplo, u tri samo da bude sto otpornie na krzanje. Glod odma angazuje Mirka i Mileta da od "nasih" uzmu sve sto imaju od sok materijala i donesu ovde. Pletenice, debeli monofili, amnezije, sve samo da se uspe da se izvuce riba. Do 5 po podne je situacija bila mirna, sto se udaraca tice. Mi nismo mirovali. Vreme smo proveli u vezivanju predveza i pletenju pletenica. Na jedan stap smo stavili monofil 0,50 na prvih 20 metara. Hteli smo da vidimo kako ce se on pokazati protiv skoljki. Pred vece dolaze MGM (Mirko, Glod i Mile) i donose nam ono sto su od dobili od "nasih " ekipa. Medzu ostalog Meleg nam poslao "Big Game Fiching" Dynemu, od 86 libri za morski ribolov. Debelu ko sajla. Gledajuci spas u tom koturu pletenice odma smo poceli motati po 20-tak metara na stap. Prva proba pomenute Dyneme je bila oko ponoci. Izvnredno jaka pletenica nije bila otporna na krzanje, na zalost. Pukla je posle samo nekoliko napumpavanja stapom. Totalno smo se razocarali. Nismo imali izlaza. Preostalo je jos samo da udari na onaj stap sa monofilom od 0,50 mm pa da vidimo kako se on ponasa. Mada sam skoro bi siguran da nece pomoci. Ni na to nismo dugo cekali. Iako je run trajao samo sekundu ili dve epilog je bio isti. Totalno razocaran idem da sve ponovo namontiram razmisljajuci kako da nadzem izlaz iz ove situacije. Oliver gleda u nebo i psuje ko kocijas vidno uznemiren i iznerviran. Na dva satpa stavljam u duplo ono sto je preostalo od "Big" Dyneme, zabacujem desno na onom "cistom" platou, sedam u stolici i cekam na sledeci udarac. Moja smena je vec pri kraju a signalizatori su nemi. Svo vreme sam proveo razmisljajuci kako da spasem situaciju ali nisam video izlaz. Bez obzira koliko visoko stoje stapovi, zadnjih 20 metra najlona lezi na dnu. Daljina na kojoj zabacujemo ovde desno je oko 90 metara pa struna hteli ili ne, mora da legne na kraju. Blize je besmisleno pecati jer ona dva stapa zabacujemo blizu,ispredzidova vec 40 sati ali bez uspeha. "Blizi se novi dan, mozda neko nosisajlicu za stuke ili slicno nesto, mozda ipak postoji resenje." - tesio sam se onako u sebe. Prvi jutarnji zraci se vec prolamamju iza brda, znak da se mojoj smeni priblizio kraj. Ulazim u sator da probudim partnera kad istog trenutka bi.bi.biiiiiii............Skroz visoko podignutim stapom, pumpam polako ribu. Po otporu zakljucavam da se radi o lepom saranu i pokusavam da ga sto brze privedem obali dodajuci jos malo "gasa". Oliver je vec usao kolko je mogo sa meredovom u rukama i ceka da privucem ribu. Pokusaj bega levo izmedzu zidova sprecio sam krajnim naporima i na ivici izdrzljivosti najlona. Na kraju uspevam da je dovedem tacno ispred Olivera i opaa!. Konacno prvi saran. Duplirana pletenica od 86 lbs ovog puta je izdrzala struganje po ostrim ivicama skoljki. Stvaljamo ribu u sak i odma je merimo. Na displeju elektronske vage stoji cifra 12,6. Super!. Posle toliko neuspelih pokusaja ovo nam je doslo kao injekicja. Znaci ipak ako dignemo stap malte ne u istom momentu kad se zacuje prvi bip i ako uspemo da odignemo ribu od dna dosta brzo, ima nade da se izvuce. Bar smo sada znali sta treba raditi. Ili smo opet samo mislili da znamo?! Na nesrecu jedan takav "monster" sok predvez sa kojim je izuzetno tesko zabaciti na zeljeno mesto, izdrzao je samo jedno vadzenje ribe. Posle rutinske kontrole, moglo se lepo videti da je sav iskrzan i da jedva izdrzao naprezenja u toku zamaranja. Posle druge izmene, kotur od 100 metara je bio pri kraju. Iako je bio moj red za spavanje nisam ni pokusao da legnem. Dosle su sudije i trebalo je meriti ribu a odma posle toga stigli su i MGM. Doneli su nam nove "spasonosne" koturove raznoraznih pletenica. Glod je skinuo "Fireline" od 30 libri sa svog stapa za varalicarenje i dao nam i to. "Evo vam pletite, radite sta znate samo izvlacite ribe." Mi odosmo da slikamo. Istog jutra dolazi na nas poziciju slovenac Zazdravec sa kojim smo se upoznali u hotelu na izvlacenju. "Zdravo momci. Cuo sam za vas. Ovo vam drzi 60 lbs i izuzetno je otporno na krzanje. Ja kada sam lani razvalacil na ovom jezeru, moral sam kad zapnem, camcem ulazit da bi rukom pocepal ovo. Ovo je jednostavno NEPREJEBLJIVO - videcete."Odma namontiram na dva stapa Miselovu platenicu i zabacujem. Sedam na metar od stapova i pocinjemo razgovor o onome sto nam se desava. Nismo se posteno ni zapricali a na jednom od onih vrisko zabacenih tresnu sarancuga. Posle samo par napumpavanja stap je olabavio. "Neprejebljiva" platenica je nazalost bila ko nozem presecena. "nemogu da verujem kaze Misel. Decki - bog nek vam je na pomoc! ". Okrene se i ode. I trebace nam, samo i bogu treba pomoci. Presotaje nam da se borimo do kraja i da ne odustajemo pa sta bude. Toga dana su nam u posetu dosle skoro sve ekipe iz bivse Yu kod kojih je slabo ili uopste nije radila riba. Svako je sa sobom nosio svoje "tajno oruzje' sa ciljem da nam pomogne da izvadimo sto vise i ostvarimo sto bolji plasman. Od brace i Dzonija smo dobili i "Kevlar Steel" sajlicu oblozenu kevlarom, za stuku naravno. Ja sam u medzuvremenu napravio nemoguce. Shimanov Techium od 0,38 mm spojio sam sa onim zutim kanapom od Foxovih "Back Lead" olova. Posle nekoliko casovnog mukotrpnog rada uspeo sam opremiti 3 stapa na ovaj nacin, 2 sa Kevlar Steelom i jedan stap sa "neprejebljivom" Miselovom pletenicom ali trojno pletenu. Da mi je neko pricao pre takmicenja, da cu ovakve stvari stvljati na stapove, rekao bi mu da je lud. I Raduta je cuo sta se desava na 20 b pa i on je tog dana posetio nase mesto. Dobili smo od njega detaljan izvestaj o onome sta je ispod vode. Radilo se o delu sela koji je ostao potopljen. Tacno ispred nas je bila stara srusena skola i njeno dvoriste koje je u stvari bilo vocnjak. Na sve su to nahvatane milonske kolonije sitnih skoljki. Dok pricarmo sa Radutom primecujem da se na levu ivicu boksa na nekih 20 metara od obale vec dva puta izbacuje saran na istom mestu. Bas oko najveceg krsa. Resen da ispitan izdrzljivost Foxovog kanapa od Back Leed olova, stavljam u PVA kesu saku peleta, par boila, i plasiram sisteme tacno na ono mesto. Sedam u stolicu i cekam. Posle samo 10-tak minuta Sportex od 3,5 lbs u mojim rukama je bio savijen ko kifla. Silovao sam sarana maksimalno, po ceni da makar i nesto pukne. Dok vucem ribu osecam kako kanap struze po zidu. Izdrzao je! Divljak od ok 8 kila prackao se u meredovu. Za samo 20 minuta uspevamo savladati na ta dva stapa jos 2 ribe. Zadovoljni smo. Ipak znali smo da je ovo incidentna situacija i da tako bizu obale ne moze dugo raditi. Bili smo u pravu. Imalo smo jos jedan udarac ali tu smo ribu izgubili. Zavukla se u krs i sa sobom odnela dragocen Foxov kanap. To je bio kraj veselja. Idemo nazad na desnu ivicu boksa. Posle 50 sati ribolova sa 6 riba (oko 40 gk) bili smo na (za nas) odlicnom 15 mestu!Te noci smo imali samo jedan udarac negde oko 3 ujutru koji je naravno zavrsio neuspesno. Ovoga puta se riba otkacila iako smo koristili izuzetno debele Foxove udice iz serije 2XS. Kolko tolko smo uspeli te noci da malo predremamo u stolicama i spremimo se za naredni dan. A toga dana! Haos bozji? 12 udaraca i ni jedna izvucena riba!. Popizdeli smo. 3 otpadanja, 2 ulaska u granje, 2 presecanja strune i 5 izgubljenih riba ispred samog meredova, zbog pucanja ostecenog sok predveza u toku drila. Neverovtno!. A necu ni pominjati kolko puta smo kidali "na prazno" u toku izvlacenja stapova. U jezeru smo ostavili vise od 30 olova samo za taj dan i normalno sve ostalo sto sa tim ide u kompletu. Ubismo se od vezivanja sistema i predveza i kombiniranja udica razlicitih oblika i firmi. Fox, Drenan, Partidge, Owner, Kamasan - badava. Nismo ni jeli ni vodu pili a o odmoru nismo ni pomisljali. Mislim da bi mnogi na nasem mestu posustali i otkazali se od dalje borbe, ali zgleda da je nasa najveca vrlina ipak bila upornost i izdrzlivost. Moram priznati da su sportexi zavrsili par puta u trsci iza boxa, pogotovu posle nekoliko uzstopnih gubitaka ribe ispred samog meredova ali se sve bezbolno zavrsilo. Pertpostavljam da je to "normalno" ako se zna sta smo sve trebali uraditi uspesno da bi izvukli uspesno samo jednu jedinu ribu. Kao prvo morali smo stalno biti u neposrednoj blizini stapova "rukom na obaracu" i stalno (kolko se to moglo) gledati u svingere jer signalizatori su bili skoro beskorisni. Njihovo malo duze oglasavanje rezultiralo je u 90% slucajeva presecanjem strune. Posle ubadanje ribe morali smo pumpati sa maksimalno visoko podignutim stapom i izvlaciti tako ribu ako: se ne otkaci usput zbog dosta grubog privlcenja, ako joj ne dozvolimo da previse skrsne levo ili desno u toku drila i zavuce se u spasonosni "zaklon", ako uspemo da je odignemo sto brze od dna da se ne bi obmotala oko niskog granja koga ima po celom mestu, ako uspemo da je prenesemo pored samog zida ne dajuci joj da se zavuce iza njega, i ako posle svega toga izdrzi usput osteceni sok predvez i ne pukne kada dodze "na kratko" ispred samog meredova. Mozete i samo pretpostaviti u kojim slucajevima nam je to uspevalo. Kroz ovu proceduru smo uspevali sprovesti samo one manje i normalno amure koji se odma dignu gore. Nasa najveca riba tezila je nesto manje od 13 kila. Posle tog razocaravajuceg dana pokvarili smo vidno svoj paman. Bili smo 36-ti. Predzadnji dan je prosao slicno kao i ostali, sa tim sto smo uspeli izvaditi dve ribe uz 3 otpadanja i 2 kidanja. Umor nas je polako savladavao ali nismo smeli sada posustati. Pred nama je zadnja noc, zadnja sansa da se nesto napravi uz pomoc Rapaline zatopljene platenice za koju je Glod potegaop ljude cak iz YU i VMC-ove udice s kojima smo imali ubedjivo najmanje otpadanja. Kombinacija se pokazala kao dobra za nase mesto. Nismo imali nijedno presecanje strune te noci. Cak smo uspeli izvaditi sarana od 12 kila koji se zavukao iza zida i strugao strunu non stop. Fast grip udice sa trojnom "kontrom" omugucile su nam samo jedno otpadanje od 9 udaraca i zadrzavanje ulova na stapu u najkriticnijim momentima. Te noci izvadili smo 5 riba (oko 50 kila), ostale 3 su uspele da pobegnu u zice, granje i ostali krs koji su nasli usput. Zadnja pred sam kraj takmicenja na oci sudaca koji su merili nocasnji ulov. Cekali su strpljivo da je privucem ali nisu docekali. Na samo 10-tak metra od velikog meredova, uspela je da se zavuce u zaklon iz kojeg sam nekako uspeo da je izvadim. Nazalost umor i prebdejana noci ucinili su svoje pa sam samo malo zakasnio sa otpustanjem drila koji sam dosta zategao pri pokusaju da podignem ribu koja se bila priljubila uza zid. Saran se naglo pokrenuo u suprotnom pravcu i pre nego sto sam u ocajniskom pokusaju uspeo da dohvatim polugu bajtranera zaculo se zakasnelo Glodovo "neeee!", pucanje sok predveza i uzdah prisutne publike na obali. Bio je to veliki saran. Odma posle toga su sudije zakljucile nasu listu ulova na 109,1 kg. Posle svega sto nam se desilo bilo smo na kraju zadovoljni. Da nam je neko ponudio i 15 mesto pre pocetka takmicenja oberucke bi prihvatili, a tek 8-mo. U stvari realno gledajuci bili smo sedmi jer su nam sudije greskom upisali 101,1 kg. Talijani ispred nas su imali 106 kila znaci da smo mi trebali zauzeti njihovo mesto. Nismo hteli praviti frku od svega toga i pokvariti tako lepu ceremoniju dodela nagrada i svoje licno raspolozenje. A nismo ni materijalno bili osteceni jer su nagrade za oba mesta bile malte ne iste. Ipak opsti utisak je bio da je sve to moglo biti malo bolje organizovano, bar sto se odredzivaja takmicarskih pozicija tice. Necu ici daleko, krenucu od nas samih. Levo od nase pozicije su bili Rumuni na nepunih 50 metara sto znaci da nam je leva strana bila malte ne neupotrebljiva imajuci u obzir neprijatne i nekulturne reakcije nasih, pomalo ljubomornih komsija. S druge strane Italijani na poziciji 21 su bili udaljeni od nas vise od 200 metara. I ne samo mi nego zbog takvog rasporeda pozicija i oni jadnici levo od nas na 20a su bili vise nego hendikepirani. Bilo ko daje pecao na tom mestu ne bi se proslavio jer konfiguracija obale i blizina dveju pozicija omogucavala je "presecanje" ribe tako da su oni komotno mogli (sto i jesu) prespavati celo takmicenje. A sto se nas tice mogli smo biti i mnogo bolje plasirani ali i mnogo losije. Zli jezici su non stop trubili kako nismo bili bas spremni jza ovako tezak (da ne kazem najtezi) teren. Mozda si u pravu! Ali imajuci u obzir da uz nesebicnu pomoc svih nasih prijatelja i poznanika iz ex YU pa cak i nekih stranih ekipa, imali sve sto je moderna industrija saranskog ribolova izmislila za ovakve prilike, ispada da smo izvukli malte ne maksimum. Na kraju krajeva biti prozvan, proglasen i progodno nagradzen u jednoj takvoj konkurenciji velikana saranskog rblova i nije bas mala stvar! Bar za mene! Sergej Bangievski